Шта је погрешно у временској прогнози у дану за нама
У речнику метеоролога пљусак као по правилу мора бити обилан, понекад слаб и краткотрајан, а последњих година све чешће се помиње пљусак снега.
МОЖЕ ЛИ ПРОГНОЗА ДА БУДЕ ВРЕМЕНСКА? У предратном Речнику савременог српскохрватског књижевног језика налазимо само прогнозу времена.
Раније је било речи о томе да термин временска прогноза није правилан, да прогноза не може припадати времену, него се време прогнозира.
Пре свега, придеви су променљивa врсте речи које стоје уз именицу и ближе је одређују, односно означавају неку од особина именице уз коју стоје.
Али могу означавати различите врсте односа, па се цветни трг није расцветао, већ се тамо продаје цвеће, а када кажемо ђачка књижица не мислимо да припада ђаку него да је то документ намењен бележењу података о успеху у школи.
Као што је правилно рећи прогноза времена или прогноза за време, може се рећи временска прогноза, што је једнако правилно, а као термин неупоредиво чешће се може чути.
МОЖЕ ЛИ ДАН ДА БУДЕ ЗА НАМА? У најавама временске прогнозе често се чује да ће „у дану пред нама бити претежно сунчано, без падавина”, док нам је „у дану за нама претила опасност од поплава”.
Ови клишетирани изрази нас доводе у недоумицу да ли је дан пред нама данашњи дан или се мисли на сутрашњи, зато је боље употребљавати прилоге јуче, данас, сутра, ноћас, синоћ, јутрос.
Али људи су несигурни у погледу њиховог значења, па треба знати да се ноћас односи на претходну ноћ (Ноћас је падала киша), на ноћ која је у току (Ноћас пада киша), али и на наредну ноћ (Ноћас ће падати киша).
Синоћ се користи да означи вечерње часове претходног дана, док се прилог јутрос употребљава за оно што се десило данас ујутро или за јутро које је у току.
МОЖЕ ЛИ ПЉУСАК БИТИ СЛАБ? Проф. Рада Стијовић каже да „сваки народ има онолико речи за неку појаву колико му је потребно да ту појаву објасни, именује, опише”.
Тако ће, на пример, Пољаци рећи да снег поздерише, што значи да сипко праши, распршује се у виду поздера, а поздер су отпаци лана или конопље настали приликом трљења.
А како је код нас?
Шестог јуна ове године временска прогноза за Београд и околину гласила је:
„У послеподневним сатима и даље ће бити услова за локално обилније пљускове који ће понегде бити праћени појавом суградице и града.”
Мада већ означава наглу и јаку кишу, пљусак може бити и обилнији, у језику метеоролога је и слаб, краткотрајан и повремен, у прогнози времена постоји потреба за таквим нијансирањем. А шта ћемо са пљуском снега?
МОЖЕ ЛИ СНЕГ ДА ПЉУШТИ? У Хидрометеоролошком билтену можемо прочитати да ће „време бити променљиво облачно и хладно уз смену сунчаних интервала и појаве краткотрајног снега или пљуска снега”.
Иако синтагма пљусак снега означава густ и воден снег, проблем је што се пљусак односи на кишу. Да, али само у примарном значењу.
У књижевности налазимо морски пљусак, пљусак од трефова у картању, имамо у Речнику чак и пљусак челика, и пљусак шамара, брбљања и смеха. Метеорски пљусак. Зашто да немамо и пљусак снега.
Метеоролози нису погрешили!
Коментари