У трговинском центру могуће је купити комад трга

КО ТРГУЈЕ? Трговац, али и трговка и трговкиња – женска особа трговац или жена трговца. Трговчић је трговац на мало.

Требало би разликовати трговачки, односи се на трговце, и трговински – тиче се трговине.

И тргован се тиче трговине, трговинство се односи на систем трговине; трговља је баш трговина, узели смо је од Руса. Трговлачити значи одуговлачити, одлагати, одгађати, затезати, развлачити какав посао.

Трговиница је деминутив и хипокористика од трговине, док трговчити значи трговати.

У Матичином речнику налазимо и тржити (тржарити) са значењем продавати али и крчмити. Трговство је баш застарело, исто је трговина, у основи се увек препознаје трг.

ТРГ. У развоју српског језика, има речи које су неизбежно мењале значење. То је случај и са тргом, некада је био место где се продаје или купује, пијаца, тржница.

Не зна се порекло речи. По једном тумачењу повезана је с глаголом тражити, који је део мађарске речи kеreskedelеm, што значи трговина.

У основи је назива италијанског Трста, који се првобитно звао Tergeste, где препознајемо трг, тек касније је преименован у Triеste.

Трг је био и трговиште, град у коме се одржавају вашари, сајмови, трговачки центар, а још раније, код Вука, трг је означавао робу која се продаје или купује.

У Вуковом рјечнику има речи чије значење није више онакво какво им даје Вук, доживљавају различите промене, данас је трг слободан простор у граду на раскршћу улица, окружен зградама.

ТРЖНИ ЦЕНТРИ. И овде је трг у основи. Али пре свега: зашто су тржни, раније је тражено да се продајни центри код нас назову трговинским, као што је некада био Светски трговински центар.

Код Хрвата је Трговински центар Задар. Зато се поставља питање и о месту где се тргује.

Према Речнику МС, трговински се односи на трговину, који је у вези с трговином, уз примере трговински биланс, уговор, радња.

А кад нађемо одредницу тржни, Речник нас упућује на тржишни као препоручљивији облик, са значењем који се односи на тржиште, намењен тржишту: тржишна вредност, инспекција.

Иако су то нијансе у значењу, боље би било да смо се определили за синтагму трговински, не тржни центар, а зашто нисмо? Једно објашњење је језичка економија, тржни је краће, а други разлог је...

ТРЖНИЦА. „Отворен или покривен простор где се врши контролисана продаја животних намирница; низ продавница различите робе у склопу једног трговинског објекта.”

Тржни се везује за тржницу, у Вуковом рјечнику тржница је оклагија и пекарка и пекарска помоћница, некада је означавала и пијацу, у Хрватској се и данас користи у том значењу.

Зато су данас „Ушће”, „Рајићева” и „Делта сити” тржни центри, добро је да нису шопинг центри, мада се и то може чути. А тек шопинг молови...

Довољно је да погледамо језичку прошлост па да се уверимо у пролазност неких речи или њихових значења, а јављају се и нове речи и позајмљенице.

***

У историји језика неке рече или њихова значења знају за настајање, употребу и умирање, што је случај и са именицом трг и изведеницама од ње.