Срби се најкрвавије псују

НАПОМЕНА: Текст садржи неке изразе које нису уобичајени на порталу РТС-а, али јесу део цитираног научног рада

ПСОВАЧКИ ИЗРАЗИ. Псовке су изрази-формуле уобичајеног синтаксичког склопа и велике учесталости.

Псовке с лексемом крв воде порекло из митологије, мада се данас изгубила веза с култом и запажа се пре свега разговорна улога.

Псовке с лексемом крв, као што је крв ти јебем, имају базу у метафори крв је сродство. Оне су сродне псовкама у којима је предмет или актер псовања родбина, нпр. јебем ти матер / све по списку / све живо и мртво или јебô те отац / онај који те направио итд.

КАКО ЈЕ КОД НАС? Код нас се најчешће јављају варијанте крв те јебô и јебô те крв, знатно ређе крв те јебала и јебала те крв.

У примерима се види да глагол јебати може бити скраћен (бем ти крв), замењен блажим глаголом (крв ти пољубим) понекад изостављен (крв ти твоју).

Што се атрибута тиче, говорници псују крв: крваву, божју, Исусову, Мајке Божје, Исусове мајке, крви, твоју, проклетничку, смрдљиву, луду, из пичке, ретардирану, неспособну, свету, издајничку, проклетничку, усрану, мртву итд.

Атрибут такође може обухватити етничку, националну, расну и другу припадност, те говорници псују и крв: хрватску, српску, циганску итд.

Понекад су псовке, како тврде научнице, обогаћене и одредбама за место као јебем ти крв у пичку / у уста.

ПРИДЕВ КРВАВ. Такође чест, посебно у разговорном језику, сленгу и псовкама.

Раније у употреби у споју с именицама мајка, отац, сестра, жена, сунце, лебац, сиса и уста (у склопу у уста те крвава).

Ново време доноси разнолике додатке као јаје, све, крв, семе, слика, дупе, пичка, очи, уво, брци, курац, Богородица, срце. Уз све ове именице може се употребити и неки други типични атрибут, на пример, мртав, усран: јебем ти мајку мртву, јебем ти оца усраног итд.

Једина именица која се јавља само у споју са крвав, и чак се и не користи у псовкама без тог атрибута, тврде научнице, јесте јаје: јебем ти јаје крваво.

Придев крвав може доћи у споју с члановима родбине (мајка, отац, сестра), као и са изразима који упућују на родбину (крв, семе, јаје, сиса, пичка, све), а користе се у значењу присвојности, сродства.

Посебно је интересантно што Речник САНУ не наводи ово значење придева крвав. У примерима видимо да говорници псују све крваво (до дванаестог колена / и свето / и што је од меса), што свакако упућује на ширу родбину онога кога псују:

„Не могу да вам опишем колико сам се изнервирао, јебем ли им све крваво до дванаестог колена, вала баш!!!”

А КАКО ЈЕ ПРЕКО? Варијанте псовке крв ти јебем простиру се на целом штокавском простору. Што се других словенских језика тиче, говорници руског и украјинског тврде да ових псовки у њиховим језицима нема.

У чешком такође нема псовки везаних за крв, док у пољском срећемо спој psia krew „пасја крв”, који се сматра веома благом псовком, мало снажније звучи psia mać „пасја матер”.

У македонском се, тврде Мандићева и Ђурићева, користи крв да ти ебам, вероватно су узели од Срба, док у бугарском ове псовке нема.

У румунском језику, према истраживању наших научница, врло је распрострањена псовка Futu-ţi sângele mă-tii „јебем ти мајчину крв”.

Исто тако, код Румуна у српском Банату (Владимировац) забележене су псовке Futu-ţ sâng’ilie tău! „крв ти јебем твоју”, Futu-ţ sâng’ilie lu mama tă! „јебем ти мајчину крв”.

У грчком језику такође се користи псовка „јебем ти крв”, нпр. γαμώ το αίμα σ’ (понтски грчки), γαμώ το αίμα σου (новогрчки).

Атрибут крвав среће се у неким псовкама западноевропских (германских) језика: енглески bloody (bloody hell „крвави пакао”; bloody bitch „крвава кучка”), и немачки blutige (нпр. blutige Sau „крвава свиња”).

Ми нисмо непристојни као Енглези и Немци па то обично преводимо са „проклети”!

***

Псовке с лексемом крв веома су старе, али и честе у савременом српском језику, само што су изгубиле некадашњу ритуално-магијску функцију крви.