Вајбер терапија поново узима маха – стижу ли и вама смешни клипови

У сајбер простору било је смеха и када је било најтеже, за време карантина. Поруке и видео-клипови стизали су из целог света.

Сећате се полицајаца који свирају, играју и певају насред улице у време када је забрањен излазак из куће, док их народ одушевљено посматра са балкона и прозора. Или, кад једна Ромкиња даје савет која је најбоља заштита од "короније": бели лук и много, много паприке...

Најдуховитији снимци стизали су ми из Босне и Херцеговине. Тамо иначе живе људи са којима се највише смејем, чак и онда када ми уопште није до смеха. То је она духовитост коју памтимо из доба братства и јединства, једноставно смо кодирани за њу.

У хумору који је настајао у време када је пандемија почињала, могло се много тога закључити како о онима који шаљу поруке, тако и о ситуацији у којој смо се нашли.

Од другарице која као и ја има златног ретривера редовно сам добијала снимке са њеним псом који је изводио бесне глисте и забављао све редом. Он никада неће заборавити ванредно стање, јер је по читав дан имао друштво.

Сви ће памтити Шпанца који се заразно смеје без престанка у видеу који је обишао свет. Смех на мрежама смањивао је страх и подстицао веру у Вајбер терапију која је деловала моментално.

Било је дана када ми је стизало чак и педесетак порука. Балканске су биле најсмешније. Сећам се видеа из Енглеске, човек са маском шета пса и у тренутку кад се сагне да га помази, пас му скине маску са лица. Није пас то стварно урадио, то је направљено у монтажи. Овде то ником није било смешно, а тамо је то био један од најдуховитијих снимака.

Начин на који се људи смеју, место и окружење много говоре о њиховом унутрашњем свету. Па тако, кад мало размислим, после неког краћег времена тачно сам знала од кога какву поруку могу да очекујем и коме какву могу да проследим.

Било је неколико категорија – причање вицева на све теме, клипови о мушко-женским односима, о кућним љубимцима, о теоријама завере, а било је и дивних уметничких филмића.

Нисам толико причала са људима,  али смо по читав дан размењивали смешне Вајбер пошалице.

Како се стање побољшавало број порука се смањивао да би у неком тренутку оне престале да стижу. Ево по четврти пут, број порука из дана у дан полако расте. Ни вирус ни хумор не одустају. Осим што вирус направи први корак.

Све оно што смо кроз духовите видео-поруке разменили никада не бисмо тако добро испричали једни другима да смо разговарали телефоном.

Механизам функционисања смеха је једноставан. Знате од оно кад се људи заразно смеју и никако да престану, неко са стране би могао помислити да су попили напитак са додатком за смех.

Међутим, када су људи заједно, макар и виртуелно, смех је као еликсир за добро расположење. Људи се смеју онда када су у друштву оних са којима их нешто повезује. Смех је и одбрана у тешким ситуацијама, попут оне у којој се сада нашло човечанство.

Бежећи од страха, неизвесности и несигурности људи желе да заштите себе, као и друге, да се повежу макар и преко духовитих Вајбер порука. Наравно, најбоље је да будемо заједно, да се уживо смејемо и да никада више разлог слања веселих порука не буде стратегија одбране од стварности.