Фудбал је демократија, демократија је само могућност, а то није мало

Али, ако Супер лига јесте друштво са потпуном одговорношћу односно ако ће Реал стално играти против Ливерпула, а Сити стално против Барселоне, а... Е, онда је угрожена демократија.

И у праву је Франко Белмонте, да на страни садашњег система такмичења стоји једино лицемерство, и да правде за мале ту нема, али фудбал и остали спортови заснивају се ипак и даље на чињеници да је лопта округла и да теоријски ФК Мачва може постати првак Европе, већ кроз две године, само ако прво победи прво све српске клубове у Супер лиги Србије, а потом прође кроз квалификације за Лигу шампиона и тамо прође групну фазу, победи у осмини финала Милан, у полуфиналу ПСЖ, а у финалу, рецимо, Реал.

У овој невероватној чињеници да клуб који има стадион капацитета осам хиљада гледалаца, може постати шампион Европе крије се основица саме демократије. Може ФК Мачва постати првак Европе али никад неће и у томе јој не може помоћи ни фудбалска демократија, али сама чињеница да увек постоји могућност и да живот наликује лотоу довољна је за присуство демократије.

Подсетићу, не први пут у овим колумнама, да када се све сведе на заиста најмањи заједнички чинилац, подударна црта свих опресивних режима двадесетог века била је да уместо ове "демократске могућности" понуди владавину "најбољих", разумно, класно или расно "изабраних" и да отуд поништи ту једну могућност која сваком човеку даје прилику да се нада, чак и кад наде реално нема, јер, ето тај човек живи у демократији.

Неко ће казати да сам и ја лицемер када толико величам нереалну наду, а знам да се она може остварити таман колико је могућ и добитак на лутрији, али размислимо још једном о том трачку, о том пламенчићу који тиња непогрешиво у сваком од нас.

Замислимо да га нема и да се сви рађамо у дистопијском друштву знајући од првог дана да ћемо остати на истом месту, у истој класи, у истом занимању све до краја живота. То је ништа друго него робовласништво и једно, за психу тако разарајуће стање да га одмах треба заменити варљивом надом.

"Следеће године у ово време бићу милионер", говорио је један од најпопуларнијих "српских" јунака из Пекама, Дел Бој. Скоро две деценије су продуценти одржавали ову серију на малим екранима, а онда је пред сам крај, приказивања, у једној од специјалних емисија, дошао тренутак да се догоди та "следећа година". Видели смо једног сасвим новог Дела и Роднија и њиховог Декицу као богаташе који не знају колико имају новаца, и сви су се смејали и плакали, јер је то био врхунац серијала. На питање зашто, одговор је једноставан: зато што су сви видели могућност остварења демократских снова.

Вратимо се фудбалу. Зар је неко толико наиван да мисли да ће Шпанија, Енглеска, Италија и Немачка дозволити да им неко данас отме примат?

Али, чекајте, да сте ово питање поставили пре седамдесет година, сви би вам одговорили: зар стварно мислите да ће Мађарска, Шведска и Совјетски Савез допустити да им неко узме престиж у фудбалу?

Земље очевидно нису исте. А шта ће бити кроз седамдесет година? Е, то нико не зна док постоји она једна мала нада.

Ако се она укине и дванаест клубова буде стално играло између себе, онда ће фудбал пре или касније наликовати ролерболу, а не оној игри коју зовемо "најважнија споредна ствар на свету".

A можда на крају ове рубрике да дам предлог. Нека се у августу игра Супер лига и нека у њој учествују увек по четири тима полуфинала Лиге шампиона и Лиге Европе. Нек се овом списку дода и четири клуба која су се те године "оклизнула" па нису ушла међу четири у два највећа такмичења.

Ове године то би били Манчестер сити, Челси, Пари Сен Жермен и Реал из Лиге шампиона, те Манчестер јунајтед, Арсенал, Рома и Виљареал из Лиге Европе. Додали би се они који су "склизнули", то јест Бајерн, Ливерпул, Барселона и Атлетико.

Тако ћемо стићи мање-више до истих дванаест који су у прошлу недељу на 24 сата објавили да су везани "крвном фудбалском везом", али...

Али, такав поредак не вређа фудбалску демократију, јер онај наш клуб ФК Мачва и у оваквом поретку ствари има шансе да постане учесник такве Супер лиге.

Једном у будућности. Или никад. Свеједно.