Ћути, проћи ће га – златни савет за несрећу

Хеј, жено, не могу данас на кафу, онај мој дошао љут са посла, урла на децу и мене. Ма, ћути, каквих има, знаш онај Маринин какав је, замисли да те бије.

Ћути, проћи ће га.

Е, Зоро моја, док смо се забављали стално ми је угађао, данас ме ошамарио јер сам му одговорила, нисам га пустила да истера своје. Ма, ћути, твој је златан, онај мој кад се напије, разлупа све по кући.

Ћути, проћи ће га, то је фаза, није никоме лако.

Мама, Зоран се данас наљутио на мене што хоћу да идем на семинар а већина колега су мушкарци. Не знам шта ћу, прошли пут кад сам ишла, претио ми је, испитивао где сам и с ким сам, прислушкивао ми телефон недељама. Ћути, ћерко, бар доноси паре у кућу. Замисли да је распикућа као твој покојни отац, све што заради прокоцка.

Ћути, проћи ће га, боље седи кући, у праву је човек, шта ћеш међу мушкарце.

И онда стварно она почне да ћути. И теби, и њему, и другарици, и сестри, брату, мајци. Мора да су у праву, проћи ће га сигурно, то је фаза. Коме и да прича кад нема ко да слуша.

Онда временом почне да ћути и себи. Зрнце мисли да то тако не треба згњечи на месту. Сигурно сте, мисли она, у праву ви који кажете да има и горих. Па, није јој ни лоше толико, убеђује себе.

Свађају се, мире се, испод јоргана "поправљају ствари", као што ју је баба учила кад се удавала. Удари је ту и тамо, с времена на време. Боже мој, па сви имају проблеме, не само она.

Ћути и чека да га прође фаза, као што си је саветовала. Више је нико и не пита. Разуме те, имаш и ти своју муку.

Месец, пола године, годину, две, ваља истрпети, ћутати и чекати.

Ударио ју је једном ове недеље, за две два пута, између тога јој "дроби" и убија је у појам психички, више не зна шта је исправно. Не зна ни коме да каже јер зна шта ћеш јој рећи: Ћути, проћи ће га.

И онда, кад заврши у хитној са сломљеним ребром, породица такође ћути и прави се да ништа није знала. "Имали су солидан брак, понеки проблем, као и сви", кажеш.

Окрећеш главу, не преиспитујеш себе и сто пута изговорено "ћути", златни савет упућен за "срећну" везу.

После се питаш зашто се то десило. Зашто?

Зато што јој ниси дала да прича. Зато што си угушила њен први вапај за помоћи, сваки следећи гушила је сама.

Том кратком речи од четири слова, онако успутно, као да је узречица, директно си јој ставила до знања да треба да трпи, а перфидно да не желиш да слушаш.

Кад јој кажеш "ћути", поручујеш да је њена веза њена, не твоја ствар. Да је то интима. Да је и твоја мајка ћутала. Прљав веш не износиш на улицу. Зато што то тако не треба.

А онда кад заиста, заувек ућути, питаш се шта су могла да учиниш. Како си могла да помогнеш? Ниси могла много, мислиш.

Могла си. За почетак – да је саслушаш. Да јој не удељујеш савет и тераш на завет "ћутања".