Примењујем аутофагију већ годинама, али то нисам знала

Улазим пре неколико дана у тзв.продавницу здраве хране. Кажем такозвану зато што је, као што сви знамо, уствари реч о продавници у којој можете да купите намирнице "на меру", а добар део њих нема никакве везе са здравом исхраном. Елем, уђем ја да купим кикирики...

Испред мене двоје људи. Мушкарац средњих година, у бициклистичком оделу буквално је пола сата бирао теглицу џема и флашу сока. Милион питања, загледања декларације, узимања и враћања тегла и флаша.

Кад је коначно утврдио да му одговара однос воћа, шећера, воде и ко зна чега још, чинило ми се да је прошла вечност, али крај моје "агоније" због 300 грама кикирикија још се није назирао. На ред је дошла жена с дететом у колицима. Рачунам, она ваљда неће дуго... Ех, каква лоша процена!

Није, додуше, трајало као бирање џема и сока, али и она је имала безброј питања и жеља. Имате ли хељду, али не брашно него љуспице, одакле је, кад је пакована, шта пише на декларацији, да ли имате уље од авокада, а намаз од артичоке....?!

Ух... проклињем тренутак кад уђох, али сад је готово! Доћи ће ваљда ред и на мене мада, кад све ово чујем, готово да ме је срамота да тражим један обични, досадни кикирики.

Док она жена пажљиво проучава декларацију на некој флаши (ваљда је у питању уље од авокада), а ја упадам у стање обамрлости, продавачица чини фаталну грешку. Узима лизалицу и пружа је дечаку у колицима који је, вероватно навикнут на овакве куповине, задивљујуће миран.

Нееее... готово врисну мајка...он не једе слаткише!!!

Продавачица уз извињење покајнички врати лизалицу у фиоку, жена је прострели погледом у стилу "зар мом детету да дајеш тај отров", а мене обузе неки бес. Срећом, овај "инцидент" је бар убрзао куповину па су мајка и дечак коначно кренули ка вратима.

У покушају да изглади ситуацију, продавачица маше дечаку (који, рекла би, има око годину и по) и говори му - довиђењаааа!!! Дете не реагује, а мајка му се славодобитно обраћа - реци бај! Дечак се насмеја, подиже руку, махну и рече - БАЈ!

Збуњена продавачица одговори у истом маниру, а мајка на самом излазу добаци - Знате, гледа цртаће без превода!!!

Ћутим, мада бих свашта рекла. Коначно је дошао ред на мој убоги кикирики па не бих да кварим тренутак. Осећајући ваљда потребу да се оправда, продавачица ми се поверава - ма, тако и моја снаја не даје детету ништа слатко, али неће им ништа бити од једне лизалице, зар не?! Неуверљиво се смешим и одговарам - наравно!

Опсесија здравом храном 

На путу до куће размишљам о томе колико су људи постали опседнути тзв. здравом исхраном. Никад више мудровања, мерења, испитивања свих могућих састојака намирница које свакодневно купујемо, а с друге стране, никад више болести изазваних неправилном и прекомерном исхраном.

Буквално смо бомбардовани саветима, резултатима разноразних истраживања, новооткривеним "истинама" о намирницама које годинама користимо.

И није да ја то све игноришем. Напротив, читам свашта, често и послушам савете, купујем понекад "чудотворне" лекове из природе и храну која долази са других меридијана. Проблем је, међутим, у томе што после неког времена схватите да оно што су вам јуче нудили као супер здраву храну, већ сутра може да постане мрски непријатељ (готово као она лизалица коју је продавачица несмотрено понудила детету)!!!

Маргарин је, примера ради, пре 20-ак година сматран здравијим избором од маслаца. Данас само што му на паковање не ставе ону ознаку за отров! Исто је и са уљем и машћу.

Млеко је било намирница број један, здрава, неопходна, пожељна. Данас се, међутим, више прича о нетолеранцији на лактозу него о корисним састојцима белог напитка! И наравно, све је више оних који га уопште не пију или купују веганске варијанте - сојино, бадемово, кокосово...

Месо је посебна прича! Од уобичајене намирнице постало је симбол сукоба заговорника традиционалног и модерног начина исхране, али и живота уопште! Док га вегетаријанци или модерније - вегани, виде као извор свих болести и несрећа које су нас снашле, традиционалисти се ни по коју цену не одричу печења, роштиља и мезетлука...

Пркосе једни другима, претерују и користе сваку прилику да људе око себе убеђују у исправност властитих одлука и избора.

То исто чине заговорници разних дијета и алтернативних начина живота и исхране! Што је славнија и познатија личност која их промовише, то су, наравно и популарнији.

Свашта се ту могло чути и видети, а после мега популарних дијета, попут Аткинсонове и хроно, на ред је дошла и аутофагија! За оне који можда не знају о чему се ради, реч је уствари о некој врсти гладовања, тј. о неузимању хране бар 16 сати у току дана. Термин је код нас постао познат онда када је Новак Ђоковић потврдио да је примењује, а убрзо су и неке друге познате (додуше, не тако славне) личности почеле да је јавно пропагирају!

Размишљам нешто... Па, ја то, несвесно, примењујем већ годинама тако што заборављам или не стигнем да доручкујем! Коначно могу да запушим уста свима који су ме критиковали да, тиме што понекад "доручкујем" у 3.00 поподне, озбиљно угрожавам властито здравље!

Ето... видите да сам уствари чинила супротно!

Шалу на страну! Пре него што послушате савет или примените неку "чудотворну" дијету, имајте на уму да славне и познате личности које их пропагирају, имају иза себе читаве тимове који брину о њиховом здрављу и правилном уносу свих неопходних намирница. Ви то сигурно немате и зато будите опрезни!

Такође, пре него што потпуно избаците неку намирницу из јеловника, проверите своје здравље и потражите савет правог стручњака!

Што се мене тиче, верујем да је решење у умерености! Човек је, по својој природи, свејед па би требало да се тако и понаша! Да једе све, али умерено и не из досаде већ кад је стварно гладан!

Искрено, ја покушавам да живим баш по том принципу! Да ли због тога или због неке генетске предодређености, тек и данас носим исти конфекцијски број као пре тридесетак година кад сам завршила основну школу!