Други талас коронавируса напао српски језик, респирација суспектна

ЕПИДЕМИОЛОШКИ/ЕПИДЕМИЈСКИ. Последњих месеци могли смо прочитати да је „епидемиолошка ситуација у Србији све стабилнија“, али и да је „повољнија епидемијска ситуација“.

Прво да завиримо у Речник Матице српске: „Епидемијски – који се односи на епидемију.“ С примером из Аугуста Цесарца: „Читава је епидемијска болница поскакала из кревета и појурила.“

Синоним је – епидемичан. Не и епидемиолошки.

„Епидемиолошки – који се односи на епидемиологију, тј. грану медицине која се бави епидемијама, и на епидемиологе.

И даље се може чути да је ситуација епидемиолошка, а треба да буде епидемијска.

Такве придеве често погрешно замењујемо: колико пута смо рекли психолошки уместо психички...

СОЦИЈАЛНА/ФИЗИЧКА ДИСТАНЦА. Инфектолог Мијомир Пелемиш је у једном интервјуу за РТС рекао да се обично каже социјална дистанца, „али ја бих рекао физичка дистанца, мислим да је то мало прихватљивије“.

И лингвиста Рада Стијовић истиче да нам је потребан термин „који ће означавати физичку удаљеност, али социјалну, друштвену повезаност“, никако дистанцу.

Поред физичке дистанце, можемо рећи и растојање (од два метра), одстојање, размак, раздаљина, удаљеност...

СУСПЕКТАН/СУМЊИВ. „Свим министрима и осталим запосленима у Влади, пре уласка у зграду било да су састанци у Немањиној или Палати Србија, сваки пут се мери температура и нико до сада није био суспектан.“

Према Речнику, „суспектан: 1. који верује, али није сигуран, који претпоставља, нагађа. 2. који је неповерљив, према некоме или нечему. 3. у кога се сумња док се не докаже супротно“.

Значи било би боље рећи да нико од министара „до сада није био сумњив“?

Паааа... не би.

Суспектан треба замењивати придевом сумњив, али када постоји могућност да се искриви значење реченице, онда је боље ништа не мењати.

РЕСПИРАТОРНИ/ДИСАЈНИ. „Она ће и даље бити способна да пренесе вирус другим јединкама, јер је горњи респираторни тракт веома важан да би се вирус пребацио на следећу особу.“

Зашто се морало рећи баш респираторни тракт?

Уосталом, ево шта о томе каже Речник страних речи и израза: „Респираторан – 1. који се односи на респирацију, дисање. 2. који делује као респиратор.

Респираторни тракт – дисајни тракт, дисајни путеви.“

Респираторни тракт треба да буде резервисан за стручна, научна дела, а у новинарском чланку је ипак било боље написати дисајни путеви.

АСИМПТОМАТСКИ/АСИМПТОМАТИЧАН. „У 27 одсто случајева асимптоматски преносиоци вируса.“ „Мистерија асимптоматичних, „тихих“ преносилаца вируса.“

Како би требало: асимптомски или асимптоматични преносиоци вируса?

Асимптоматски се односи на болест, значи да симптом болести није изражен. На пример асимптоматски рак – рак који нема симптоме.

Асимптоматичан је онај ко не садржи симптоме.

Мада се разлика у значењу губи, боље је било рећи да су преносиоци вируса асимптоматични.

ЕПИДЕМИЈА/ПАНДЕМИЈА. „Пандемија ковида 19 је пандемија коронавирусне болести 2019. (COVID-19), која је избила у Вухану у Кини и коју карактеришу инфекција дисајних путева и упала плућа.“

„Епидемија је проглашена почетком децембра у граду Вухану у централној Кини“, сазнајемо на Википедији.

Зашто је у првој реченици употребљен термин пандемија, док се у другој говори о епидемији?

Епидемија је, према Речнику, заразна болест која се веома брзо шири и захвата велики број становника у некој области.

А пандемија је епидемија великих размера, која захвата више земаља, континената или читав свет.

У примерима с Википедије нема грешке: епидемија и пандемија су на правом месту.

Онда је најбоље да ту и остану а нас оставе на миру.