Цепање дрва као антистрес терапија

Већ и сама најава за прилог емитован недавно на некој од наших телевизија, деловала ми је забрињавајуће, а оно што сам касније видела, потпуно ме је шокирало.

Двоје младих и, како рече новинар, предузимљивих људи, отворило је у Београду простор у којем се бес, стрес и разни емотивни проблеми решавају разбијањем столова, столица, комјутера, штампача и разних других предмета..

У разбијачком походу, клијенти користе маљеве, чекиће, бејзбол палице, шипке. Добијају заштитну опрему како се не би повредили, а у посебној просторији могу и да секирама гађају мету окачену на зиду.

Морам да признам да сам с великим страхом гледала како оне секире, прилично неспретно бачене, лете ка мети. Ретко која ју је погађала, али је зато шанса да се одбије и повреди бацача, по мом мишљењу, била прилично велика.

И док сам овај "средњевековни спорт" гледала са страхом, оно што је уследило у соби за разбијање, потпуно ме је шокирало, али и прилично наљутило. Сам изглед собе био је узнемирујући.

Гомиле сломљене пластике, стакла, дрвета, "рањени" метални делови који су једини одолели ударцима...Сцена ме је неодољиво подсећала на рат, деструкцију и насиље, а тачку на њену надреалност ставили су "разбијачи" у заштитној опреми.

Непријатно ме је изненадила њихова агресивост и одлучност којом су уништавали "инвентар". Буквално су уживали у тренутку у којем су се , под ударцима чекића, до јуче корисни предмети претварали у безличну масу.

Знам да њихово "задовољство" и јесте циљ и да су га вероватно скупо платили, знам да је све инсценирано и безбедно, али нисам могла да се помирим с таквом беспотребном деструктивношћу.

Гледајући младе људе, пуне снаге и елана, нисам могла да не помислим на улудо потрошен новац и енергију. Рећи ћете - њихов новац, њихов избор и у праву сте, али некако ипак верујем да може другачије, паметније, хуманије.

Замислите само шта су све могли да ураде с том снагом и одлучношћу.

Замислите какав су антистрес програм могли да добију цепајући дрва усамљеним и болесним старцима који, у готово пустим селима широм Србије, са зебењом чекају зиму. Био би то мелем за душу и тело!

Физичка активност, избацивање негативне енергије, чист ваздух, сјајан осећај да си помогао другом људском бићу!

Стрес нестаје као "руком однесен", а не кошта ништа! Вероватно би били чак и награђени неким домаћим, органским производом, а осмех захвалности је загарантован!

Помислите само како би се добро лечио стрес боравком у природи, чишћењем отпада, корова, амброзије, поправљањем запуштених сеоских путева и школа, кошењем траве...

Ако баш нисте тип за село и природу, у граду су могућности још веће. Толико смећа, простора који вапи за чишћењем и сређивањем, толико беспомоћних, усамљених људи којима бисте могли улепшати бар један дан.

Вероватно вам све ово што пишем делује старомодно и досадно. И јесте тако!

Старомодно верујем да није важно само избацити негативну енергију из себе. Много битније је на шта ћете је потрошити. Да ли ћете чекићем разбијати све што вам дође под руку и за то дати паре или ћете направити нешто добро и паметно и успут можда нешто и зарадити...Избор је, наравно, на вама, али ја бих, старомодно, увек изабрала ово друго.

Можда зато што сам једноставно таква, што ме узнемиравају призори попут оних из собе за разбијање, што не видим никакав смисао у томе, али вероватно највише због тога што се плашим да се не би све завршило у она четири зида.

Некако могу да замислим да клијенти овог "антистрес програма" и у стварном животу проблеме решавају на сличан начин.

Могу да их "видим" како се свађају и туку после безазлене саобраћајке, како урлају на комшије, своју и туђу децу, како, у наступу беса, разбијају комад намештаја или кућни апарат који им се, нашао на путу.

Нисам, наравно, баш толики идеалиста да верујем да би одлазак у природу или чињење неког доброг дела од њих одмах направио Гандијеве следбенике, али корак на том путу би свакако учинили.

Зато, размислите пре него што подлегнете реклами и помодарству. Хајде да плод вашег беса не буде гомила уништеног намештаја и техничких уређаја већ уредно сложен огрев за зиму, очишћено дечје игралиште, поправљена љуљашка и, најважније - осмеси оних за које сте нешто добро учинили. Хајде да будемо мало старомодни!