Култура умире у тишини, државо, помози!

Три месеца затварања позоришта, концертних дворана и простора културе у „шпицу" културне сезоне, само у Београду, значи 1500 представа, 500 књижевних догађаја, 450 ликовних изложби, стотине концерата, али и више од пола милиона посетилаца и милионе изгубљеног прихода.

После укидања ванредног стања дошло је до велике кризе за уметнике: глумци тешко налазе улоге, музичари прилике за концерте, визуелни уметници просторе за излагање и прилике за откуп. 

Пред нама је период летњег затишја када ће позоришта и музичке дворане бити затворене наредна три месеца и велико је питање шта ће нас дочекати на јесен.

Многе продукције се неће поново десити, многа врата ће остати затворена. Бројна позоришта и оперске куће у свету страхују да ће у случају другог таласа пандемије овај период бити и дужи.

Цивилизоване земље су одмах реаговале. Знале су да, ако замре култура, неће бити лако да је ревитализују. Због тога су одредиле финансијске мере подршке креативном сектору и упутиле „пакете" помоћи којима су покриле губитке и подстакли развој овог сегмета друштва који је препознат и као економски ресурс. 

Важно је да у овом тренутку огромне опасности за културу Србије и наша Влада хитно делује.

Највише су страдали позориште, музика, ТВ и филмска производња. Као надокнаду за забрану рада у периоду ванредног стања требало расподелити подршку несубвенционисаним организацијама и предузетницима. Ту, између осталих, спадају: Коларчева задужбина, Мадленијанум, галерије али и многи актери независне сцене. 

Што се тиче институција културе чији су оснивачи држава и градови, оне су у време забране добијале дотације за основне трошкове и могу да наставе рад без великих последица.

Међутим, у овим институцијама је на привременим или повременим пословима ангажован велики број спољних сарадника који без премијера, концерата или изложби неће моћи да зарађују. Међу њима је највећи број младих уметника који су тек закорачили у професионалне воде.

Нису на штети само они који продају улазнице и књиге. Једно су већ настали трошкови и обавезе, а друго - изгубљено време и изгубљена добит.

Не заборавимо да трупе и фестивали зарађују новац који „растежу" током године. За многе је „најплоднији" период март - јуни. Тај период су ове године уметници провели ван пробних сала и сцена, тако да нису могли да остваре своје планове.

За слободне уметнике новац долази у циклусима. За већину уметника лето је период у коме не зарађују. Будући да су финансијске резерве већ потрошене, а немају ништа што је остављено „са стране", мораће да траже новац изван креативног сектора. Не би требало заборавити и известан број уметника који допуњују своје приходе радећи као фриленсери. 

Због тога би требало би да Влада настави са подршком самосталним уметницима, као и да се уведе подршка слободним уметницима који нису чланови уметничких удружења.

Једна од мера би могла да буде и расписивање јавног конкурса за ванредну подршку области стваралаштва, односно за културне раднике који су највише погођени актуелном ситуацијом. Овим конкурсом били би обухваћени позоришна делатност, ликовна и примењена уметност, музичка уметност и књижевност.

Као хладан туш погодила нас је вест да су у току пандемије средства у буџету Министарства културе за 2020. годину ребалансом умањена за више од 20%. Континуирано смањивање буџета за културу на нивоу Србије је тако довело до најмањег процента последњих пола века.

Град Београд је својим ранијим одлукама дезавуисао бројне уметничке напоре који би могли да допринесу развоју културе у престоници. 

Овакав положај културе могао би да се битно измени оснивањем Фонда за културу. Овим Фондом би се обезбедила недостајућа средства за обнову културне инфраструктуре и развој културе. Поред развојне улоге, у посебним ситуацијама средства Фонда бимогла да се хитно усмере на подршку културним организацијама и појединцима. 

Креативност не постоји у изолацији. Не би било Сикстинске капеле да није било будног присуства Папе Јулија II. Микеланђело је пример за све. Због тога ништа није јефтиније од поново оснажене и креативне уметничке сцене. На радост публике.