Уместо ковид болница, центри за лечење оболелих од ковида

БРОЈКА. „Повећава се број оних који су оздравили. Нажалост, и даље је више-мање око исте бројке број преминулих људи, само јуче 604“, саопштили су после једне од седница Кризног штаба.

Да ли је бројци овде место?

У „Језичком одгонетнику“ се каже да је „погрешно ову именицу употребљавати уместо именице број“.

„Бројке су знаци за писање бројева. На пример, бројкама 1, 2 и 3 пишемо број сто двадесет три“, тако да је требало написати да је „и даље мање-више исти број преминулих“.

ДВОЈИНА. „Чак 54 одсто људи који су запослени у здравству је заражено коронавирусом, а преминуло је 294 лекара“, сазнајемо о стању у свету захваћеном новим вирусом.

Овде имамо специфичности слагања код бројева: Уз бројеве два, три, четири и све бројеве који се завршавају с два, три или четири, именица и глагол биће у облику двојине.

Зато се не може рећи да је „преминуло 294 лекара“, него да су „преминула 294 лекара“.

БЛЕШТАТИ. „Све више видим како бљешти светло на крају тунела. Не очекујем огроман пораст у шестој недељи, али није немогуће“, наводи епидемиолог.

Наравно, упитан је глагол бљештати.

Међу екавцима се једино тај облик може чути, а то је у ствари ијекавизам.

Код екаваца би требало блештати, дакле са „л“, а код ијекаваца поред бљештати има и блијештати.

ДУБИОЗНО. Јавио се проблем у вези са одлуком да се онемогући присуство новинара на редовним конференцијама за штампу Кризног штаба, па је један од лекара оценио да се „није дубиозно о томе размишљало“.

Али дубиозан значи „сумњив, неизвестан, непоуздан“.

Лекар је хтео рећи да се нису удубљивали у проблем, па је придев дубиозан требало изоставити.

ПОРОДИЉЕ У ФРОНТУ. „Пет порођаја током ноћи у 'Народном фронту', две труднице имају коронавирус“, поново су нас сачекале лоше вести.

Данас се иде у „Народни фронт“, док се некада ишло у Народног фронта. Откуд то?

Гинеколошко-акушерска клиника је почела с радом 1. марта 1955, на општини Савски венац у Београду, у Улици Народног фронта.

Зато смо некада, уместо да кажемо „Идем у (ГАК у Улици) Народног фронта“, избацивали део у загради па реченицу скаратили у „Идем у Народног фронта“.

Онда су, после свих промена у овој земљи, промењени (враћени) и називи улица у Београду. Тако је Улица Народног фронта постала Улица краљице Наталије.

Али фронт није нестао, само се тако више не зове улица већ клиника: ГАК „Народни фронт“ у Улици краљице Наталије.

Та промена доноси и промене у падежу: више не идемо у Народног фронта, већ у „Народни фронт“.

ДР ДРАГИША МИШОВИЋ. „Корона ушла и у КБЦ 'Др Драгиша Мишовић'“, то је једна од драматичних изјава које смо чули ових дана.

У синтагмама као што је КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, шири појам (КБЦ) долази испред ужег („Др Драгиша Мишовић“).

У писању, синтагма се не мења по падежима, а у читању мења се само КБЦ: (из) Клиничко-болничког центра, (ка) Клиничко-болничком центру...

Нас овде интересује како би у нашем примеру гласио акузатив без ширег појма (КБЦ).

Не би се ништа променило, акузатив назива болнице, иако је настао према имену доктора Мишовића, има облик за неживо: болест је ушла у „Др Драгиша Мишовић“ (не у „Др Драгишу Мишовића“) као што би ушла у неки центар, на институт...

Надајмо се да неће.

КОВИД БОЛНИЦЕ. „У припреми нове ковид болнице и лабораторије за тестирање“, сада смо решили да вирусу покажемо зубе.

Али овај ред речи не делује као најсрећније решење.

Можда би било боље рећи „центар (болница, лабораторија, амбуланта) за ковид“.

А још боље „центар за сузбијање (лечење) ковида“, и најбоље „центар за лечење оболелих од ковида“.

Ипак, важно је да се сви излече а болест сузбије, за назив ћемо лако...