Имам маску, дакле постојим

Није да се хвалим, али подлегла сам притиску већине. Када је све ово са короном кренуло, маска ми није била ни на крај памети. Али како је време одмицало, почела сам да примећујем да се много и о томе прича, а сада је готово сви носе.

Купила сам је прошле недеље. Али да се вратимо мало уназад.

Ситуација број 1

Док узимам намирнице, немаскирана и голорука, понеки поглед прекора од оних са маскама, стигне до мене. Можда само умишљам.

Једва чекам да дођем на ред, да што пре изађем одавде. Један господин ме пита да ли може да стане испред мене, има само хлеб. Док му одговарам са "наравно", гледам у његову маску направљену од тоалет папира, a гумице са тегли му красе уши.

Иако знам да хируршке маске за једнократну употребу, не могу да нас заштите од вируса, после неколико дана ипак идем до апотеке. К'о. велим, од вишка глава не боли, али затекнем само мањак. Излазим празних руку.

Ситуација број 2

Пред одлазак у продавницу, имам малу трему. Да ли ће ме неко попреко погледати и помислити да сам неодговорна и да их угрожавам?

Мењам тактику,узимам црвени шал,везујем га преко носа и уста. Можда сам црвену изабрала несвесно, да покажем да су сви безбедни у мом окружењу.

Можда пре из практичних разлога, јер је удобан, а лако се фиксира.Ко ће га знати. Сада је куповина много опуштенија. Фокусирана само на списак намирница, то значи да је све под контролом.

Ситуација 3

Стојим у реду на отвореном. Без маске, на дистанци. Опет сам црна овца, али немам било коју врсту нелагоде, па напољу смо.

Ситуација 4

Седим испред компјутера и пратим друштвене мреже. На већини фотографија људи позирају са маскама.

Чини ми се да су отишли и корак даље. Маска, као модни тренд. Као некакво такмичење, чија је лепша и необичнија.

Те анимал принт, те овакве, те онакве боје, па усклађивање са гардеробом.

Да ли је могуће да је само ја немам?

Ништа лакше, сашићу је. Ах, да, не умем да шијем.

Ситуација број 5

Имам је у рукама.Тачније две беле, јер су дан пре покуповали све, па је број ограничен. Сада се, коначно, не разликујем од осталих.

Звони ми телефон.

Мама ,је'л све ок?

Јесте, само сам хтела да те замолим да ми купиш једну маску.

Али, мама, па ти нигде не излазиш, шта ће ти маска?

Вероватно сви у згради имају, само ја немам.

Разумем те,донећу ти.