Hurricane и Hasta la vista – напокон на Евросонг шаљемо хит

Ја сам лаик за музику. Могу да слушам и Ноћас ми срце пати и Nothing else matters, како ми кад дође, какве ме емоције понесу.

И Беовизији приступам тако – лаички. Важно ми је да песма улази у уши, да ми се тело размрда док пишем, једем, лежим и не радим ништа. Главни критеријум ми је да песма има потенцијал да постане хит.

Еуфорија ми је одмах ушла у уши, Heroes oног Манса Швеђанина (чије презиме никад нисам научила да изговорим) и дан-данас појачам у колима кад год иде. My number one Елене Папаризу из 2005. обавезно пуштам кад ми дође да се присетим евровизијских хитова. Shake it Сакиса Руваса да и не спомињем! Пустим је пред сваки полазак на море.

Ако се вратимо мало даље у прошлост, Aбин Waterloo је неприкосновени хит који се пушта на свим журкама старих хитова, Diva Дане интернешенел такође, Hold me now вероватно једна од најлепших балада са Евросонга стално се врти на станицама које пуштају романтичну музику.

Не могу ни да се сетим многобројних хитова, али се сећам да у последњих десетак година Србија није успела да одабере песму која би могла да се увуче под кожу и потера на мрдање.

Последњи такав покушај били су Фламингоси 2006. године са песмом Crazy summer dance aли није им се дало, бар не ван граница Србије.

Не спорим да су друге песме имале музички квалитет, да су то били добри вокали, лепе горње и доње лаге. Али, за мене лаика, нису имале "оно нешто". Евровизија дође и прође, друштвене мреже полуде што смо лоше прошли, песма се заборави и онда чекамо следећу годину да урадимо нешто.

Трио Hurricane и Hasta la vista имају то нешто – речи се брзо памте, улазе у уши, девојке привлаче пажњу. Од синоћ певушим "Хаста ла виста, бејбе", јутрос сам у колима појачала кад сам је чула на радију, а кад год је неко у деску пустио да чује шта смо то одабрали, мени се нога испод стола мрдала.

Мој уредник сматра да песма и није нешто и да је баш права била Баш, баш Наиве, коју су радили Јелена и Жика из групе Зана. Мени и није нешто баш, баш за Евросонг...

Можда је наша разлика у ставовима и укусима само генерацијски јаз, али ја сам сигурна, онако лаички, клаберски, да ће Hasta la vista да се ори српским клубовима ове године.