Џенифер плаче, Бред је нежно љуби – тај филм желимо да гледамо

Она очарано седи у публици и гледа га док држи говор по преузимању награде.

Он стоји у бекстејџу и гледа преко екрана док она преузима своју награду. Смеје се и цупка.

Затим се срећу и гледају једно у друго, озарених лица, широких осмеха. Честитају.

Она одлази док јој он чврсто држи руку и осмехује се. Као да говори "остани, остани бар још секунд!". Ох, и моје срце удара.

Нико се више и не сећа за шта је Бред награђен, а за шта Џен. И шта су, забога, САГ награде?! Није ни важно, па, погледајте их само...

А и Џенифер Лопез је поново бриљантно изгледала на црвеном тепиху, у 50. години, и освојила награду. Али ни то више није важно.

Буквално је, што бисмо ми у Србији рекли, "џабе кречила"...

И сви милијардери у Давосу постали су неважна тема, и споразум о Либији и бројне црне хронике (гле чуда)...

Вест о сусрету Бреда и Џен, бившег пара, обишла је свет за само неколико сати. Питање је уопште да ли је то и вест, верујем да су се сретали и раније на сличним доделама.

Ма, зар је и то уопште важно? Па, у њиховим очима сијају искрице!

То је био један од најчитанијих текстова на нашем сајту, а верујем и на другим. Друштвене мреже су се усијале од ГИФ-ова, духовитих монтажа, фотографија. Несуђени господин и госпођа Смит...

Осетила сам радовање других широм планете. Осетила сам и да сви медији навијају за њихово помирење. Као у инат свима који су говорили да је вечна љубав на сцени немогућа. Неког жара ту још има...

Вечита девојчица и вечити дечак после много година усликани срећни. А обоје на врхунцу каријере и никад лепши! Како је лепо приметио један новинар Гардијана, чак су им и фризуре сличне. Све као некад.

За тренутак је изгледало као да смо се вратили у прошлост, пре Бредовог брака са Анђелином Џоли, и гледали их како заједно освајају свет.

Да ли само и даље верујемо и хепиенд или смо пали на добар маркетинг?

Свакако је фотограф највише профитирао. Вероватно није ни замишљао да ће се једним шкљоцем фотоапарата прославити у секунди. И донети радост широм света.

Ни то није важно, само нек су они нама срећни. И док читам текстове и гледам њихове фотографије, никако ми из главе не избија једна песма Томе Здравковића. Овако иде текст:

"Испод палме на обали мора
растају се двоје са сузама
већ је зора почела да руди
она плаче, он је нежно љуби

Она плаче, он је нежно љуби
за њих двоје више среће нема
од сутра ће само једно лето
да остане само успомена..."

Ако ме универзум чује, неће дозволити да ова вест остане само успомена. Због хепиенда кажем.

А мало и да ударим контру Анђелини Џоли што је Србе разбеснела филмом "У земљи крви и меда".