Колеге, не мешајте шатру и уметност народне музике

Заиста ми није лако када слушам хармоникаше а нарочито најмлађе, који на погрешан начин приступају народној музици и инструменту у целини.

Када у најмлађем узрасту научите нешто погрешно то се или тешко или никако не исправља.

Старији хармоникаши који пласирају ову музичку сиротињу (YouTube, Facebook итд.) а нарочито "учитељи" који "уче" децу носе огромну одговорност!

Још када се умешају ови хоби свирачи, па као нешто они презентују, смучи ти се и музика и хармоника!

Цвиле и назови певачице поред телефона, али о томе други пут!

Веома је комплексно доћи до правог темеља јер ми немамо школу за народну музику! Свако узима себи за право да тумачи како хоће и налази хиљаде изговора за своје мишљење а у ствари истина је далеко!

Блато неукуса 

Стварно је жалосно гледати и слушати све ово! Потпуни колапс система вредности! Какви лајкови и прегледи, подигнут палац итд.

Немој нико да се тиме заварава и храбри. Једина истина је када вам критику упути неко ко је заиста стручан и ко вам није ни тата, ни мама, ни тетка, ни друг.

Не желим да коментаришем никога лично јер се људи увреде! Ово пишем јер би можда моја објава и запажење некога могло правилно да усмери док не буде касно!

Да. И још нешто!

Не зна се ко више гази по својој музичкој традицији и песми!? Буквално цео балкански музички регион гацка у блату незнања и неукуса!

Имамо се чиме подичити 

После 20 година проведених у Народном оркестру РТС-а, а од тога последњих десет као његов руководилац, свестан сам колико је комплексно и озбиљно изучавати један музички жанр.

Кроз институцију какав је НО РТС током, ево већ деведесет година, прошло је оно најбоље што је Србија имала. И Србија и регион. Величине од инструменталиста до вокалних солиста, све што је вредело прошло је кроз Студио 6 Радио Београда.

Дивне мелодије из свих крајева, у овом студију су обучене у најлепше кошуље. Неговао се стил и врхунска музичка естетика.

Тако је и данас.

Колико се ту одувек водило рачуна о сваком украсу, акорду и стилизацији могу посведочити многи који су прошли, видели и чули изблиза макар једно снимање или пробу НО РТС.

Најблиставија извођења чувају се у архивама Радио Београда и непролазна су музичка вредност нашег народа!

Звук тог оркестра је увек био, и биће, нешто најплеменитије.

Зло је зло, па и када је наше 

Међутим она друга реалност дешавала се по вашарима, тезгама и шатрама. То се никако не сме поредити!

Морам то да нагласим јер су многи помешали шатру и уметност!

Напољу многи нису разумели оно најлепше у нашој традицији нити ће!

Стално ће подвлачити паралелу између кафанске песме и класике народне музике кочећи несвесно све оно највредније.

Комерцијала је узела свој данак. Као све је добро што је у ритму 2/4, итд., итд. Па није добро све, само што је мање зло јер је наше!

Разни приземни и наменски текстови, тек да некога гану, само су јефтини трикови квазитекстописаца који су желели да зараде неку пару више. Шаблонске мелодије и досадни хармонски кругови такође не заслужују да буду упамћени.

Три акорда, сто песама

Обично такве умотворине дело су пропалих "музичара" који умеју да се служе са три, четири акорда.

У оба случаја препознајем дилетантизам без преседана.

О данашњим назови-музичким трендовима и "звездама" нећу ни да причам.

Хипер продукција већа од највећих продуценских и издавачких кућа у свету. Коме све то треба!?

Онда такмичења. Као ми смо толико талентована нација да се такмиче и деца и млади и пензионери?

Сви хоће да певају. Још нису натерали домаће животиње да певају па да уђемо у Гиниса.

Силовање инструмента 

Хармоника је најзаступљенија али и најзлостављанија на овим просторима. Нема инструмента који је силованији од ње.

Ко какву летву користи и колико је зарадио за викенд су постале једине теме. Ако започнете неку стручну тему гледају вас бело. Јад и беда. Никада нисам припадао свему томе.

Мора се радити и зарадити али не по цену достојанства.

Сви се боре у овом тешком времену за егзистенцију али то не значи да је све на продају. Зашто нам је друго боље кад није и зашто се удварамо другим културама?

Да, треба уважити и поштовати друге али зашто баштинити и величати нешто што је туђе а унижавати своје?

Причам о музици. Како нам је то постао досадан "Свилен конац" и "Бојарка", а забавне јефтине шаторске фразе од три тона?

Како то да већину не занима лепо шумадијско коло, ово или оно, има их прелепих, а свирају којекакве безвредне глупости и кад им то нико не тражи?

Дрндање без стила 

Као нека техника и скале. Ја вам свима кажем да то није техника!

То је дрндање без стила, одозго наниже и контра. Ко мало боље анализира чуће да је то у ствари скривање иза незнања. То нема поенту.

Кад престаје тај слободан стил и почиње обавезно градиво које има нека правила?

Е, ту сви падну. Чим се сви каче за то значи да је то лако. Цела Србија свира у распону једне квинте. Моји погледи су дијаметрално супротни свему што сам навео.

Ако неко жели да ме разуме као уметника нека послуша оно што сам реализовао као аутор инструменталних композиција и песама.

Нема их много, али их има довољно.

Мало слуха, а много проблема 

Они који ме приватно познају разумеће о чему говорим. Интересује ме музика и разни жанрови, а хармоника заиста може да буде легитимна у сваком од њих.

Наравно забринут сам за нашу музику и бојим се ако будемо овако колективно немарни збунићемо генерације које долазе да ће мислити да је песма "Поломићу чаше од кристала" у ствари изворна песма!

И на крају, није проблем у људима који немају слуха већ у оним који га имају мало. Ти се мешају у све и права су опасност јер мисле да нешто чују и разумеју.

Друга опасност је незнање, необразовање и општа музичка некултура која све више узима маха.

Верујем да ће овај мој текст бар мало променити нека гледишта.