Никад горе време у децембру

И није ово крај! Метеоролози нам најављују да ће и наредних десетак дана бити слично време... Кажу да ће температура ићи и до 20 степени.

Док се презнојавам у оној јакни, "премотавам филм" и закључујем да се не сећам овакве године.

У октобру је било толико топло да су у градском превозу укључивали климе (а то је, верујте, право мерило врућине), новембар је протекао у знаку нешто нижих температура (али и даље знатно виших од просека), а децембар није донео ништа ново. И даље је топло, озбиљнија киша није пала месецима, а снег више нико и не помиње.

Али... Не пишем ово да бих вам скренула пажњу на оно што и сами видите. Пишем зато што не могу да разумем свеопште одушевљење због оваквог "поремећеног" времена.

Од случајних пролазника који се радују зато што је "време супер" и надају се да ће тако бити и за Нову годину, преко познаника и колега који ме чудно гледају кад, с носталгијом, помињем снег, до презентерки временске прогнозе и водитеља на различитим телевизијама и радио станицама који, уз најаву да следе лепе вести, читају извештаје о "пролећу кад му време није"... Сви као да су одлучили да затворе очи пред оним што нам природа поручује!

А поручује нам да нешто озбиљно не штима!

Проблем је само у томе што смо превише себични и превише навикнути на добро да бисмо је чули. Мислимо да нам, баш по неком њеном закону, припадају све благодети модерног живота – вода, струја, сви могући апарати, телефони, аутомобили, авиони...

Толико смо арогантни да не можемо ни да претпоставимо да би све то могло врло лако да нестане.

Вероватно вам сад делујем као намћор, али како другачије објаснити одушевљење због тога што у децембру не пада снег него сија сунце и што месецима не пада киша (иако су корита река полупразна)!

То је исто као да се дивите пламеном одсјају кад наилази пожар или радујете због хука воде пре надолазеће поплаве. Можда вам ово звучи прејако, али мени се чини да је баш тако!

Зато, док "уживате" у овом необичном децембру, размислите ипак мало о ономе што стоји иза свега. Потрудите се да не будете себични јер, ништа нам није "богом дано" и за све се морамо изборити. Знам да климатске промене нису проблем који може да реши појединац, али њихова брзина и снага ипак зависе од нас, од сваког појединачно.

И само да се зна, немам намеру, ни жељу, да будем нова Грета Тунберг. Немам ни те године, ни ту истрајност. И ја грешим – користим све оно што модерно време нуди, али ипак у продавницу носим цегер, избегавам пластичне кесе, чаше, есцајг, не бацам никад отпад по улици, у природи, возим се аутобусом, а не аутомобилом (признајем, то ми најтеже пада), не укључујем грејање и бојлер ако ми то стварно није потребно и не мислим да је 20 степени у децембру сјајна вест већ упозорење!

Мало је, знам, ал' хајде да пробамо сви... Бар то мало!!!