Кад нас све изда, он је ту

Пошто сам наговорила сестру да се и њена породица "уклопи" у мој план, пронашла сам на интернету лепу и помало изоловану викендицу на Дивчибарама. "Купиле" су нас фотографије пространог, прелепог дворишта са игралиштем за децу, летњиковцем са удобним клупама и погледом од којег застаје дах. Двориште је било баш такво какво је изгледало и на сликама, али викендица... Хм.. мало је рећи да смо се разочарали!!!

Намештај у фази распадања, купатило у које вас је помало страх ући и кухиња у коју одавно није ушао неко с намером да је очисти, били су ипак мање зло од поквареног телевизора. Очај је достигао врхунац оног тренутка кад смо схватили да немамо сигнал на мобилним телефонима, а самим тим ни интернет!!!

Знам, рећи ћете сад да смисао одмора и јесте у томе да се човек помало изолује, али у том моменту нам је наредних седам дана изгледало као права ноћна мора (посебно мени). Иако смо у први мах донели одлуку да зовемо човека који нам је "подвалио", откажемо све и тражимо да нам врати новац, после проспаване ноћи решили смо да останемо и уживамо у ономе због чега смо и дошли - у шетњама, природи и чистом ваздуху.

Спасоносно решење, када је информисање у питању, пронашла сам једноставно... у ономе од чега живим!!!

Мобилни телефони су били "мртви" за било какву комуникацију, али не и за радио сигнал! Наредних седам дана радио нам је био буквално "прозор у свет". Одатле су стизале информације, музика, забава... Ако изузмемо децу којој су мало недостајали цртани филмови, заједнички закључак на крају био је да смо уживали!!!

Морам да признам да сам била поносна! Радио, од којег живим и који неизмерно волим, још једном је доказао како је неуништив! Баш овај, микро-пример, показао је рањивост телевизије, интернета, мобилних телефона, свих савремених комуникационих достигнућа, а потврдио снагу и издржљивост једног једноставног медија којег су много пута (срећом погрешно) отписивали и лепили му етикету – ПРЕВАЗИЂЕНО!

Е па није превазиђен! Радио се још давно храбро изборио с налетом и успоном телевизије која, иако га је уздрмала из темеља, није успела да га и у потпуности "избаци из трке". Иако је интернет изгледао као нови, још опасни непријатељ, показало се да га је радио успешно "припитомио" и у њему чак нашао савезника.

Интернет је радио програме учинио још приступачнијим и омогућио да постану доступни слушаоцима широм планете, а мобилни телефони су читав процес толико поједноставили да нам је радио и буквално постао свакодневни и целодневни животни сапутник.

Знам да су савремене технологије таквим учиниле и друге медије, али само радио може да преживи и без њих. Е баш та особина га је и сачувала и уверена сам да ће тако бити и убудуће. Покушајте да замислите било какву ванредну ситуацију у којој функционише интернет, има струје и ТВ сигнал стиже до сваког коме су потребне информације! Тешко!!!

С друге стане, један стари мобилни телефон или, у најгорем случају, транзистор на батерије омогућиће вам да слушате радио и будете довољно информисани. То често, у кризним ситуацијама, може да буде и она танка, али пресудна разлика између живота и смрти!

Зато... док читате ово, укључите слободно и радио. Ми смо ту, нећемо да вам сметамо, али можете увек да рачунате на нас!!!