Треба ми апартман на мору – тражим много, плаћам мало

Први пут смештај сам преко сајта букирала када сам ишла у Рим. Није ми остао велики избор хостела када сам филтрирала према буџету и локацији.

Било је тешко пронаћи га, јер другарица и ја нисмо знале да Римљани у бројеве рачунају и прозоре, а не само улазе у зграду.

Да сам тада била боља новинарка, сазнала бих на време да тај крај поред Терминија (железничке станице) није безбедан и да се не препоручује туристима, поготово не двема клинкама. Нисмо знале ни да ћемо целе ноћи имати осећај да нам воз изнова и изнова улази у собу.

Колико пара толико музике.

Прошлог лета, дечко и ја смо решили да одемо до Требиња и одатле направимо два излета, до Дубровника и Котора. Нашли смо прејефтин смештај за три ноћења, све изгледало чисто, добро опремљено, пространо.

Када смо стигли, изненађење. Неки момак нас је одвео до наше собе, а не апартмана. Деле се купатило и кухиња са петочланом породицом, која ваљда није очекивала да ће још неко узети тај смештај. Збуњени ми, збуњени они. Сада не могу у доњем вешу да гледају телевизију, а ми морамо да рибамо купатило пре коришћења. Тоалет поред наших врата. Љути, бесни, без избора за ту ноћ.

А Требињац тврди да је све писало. И јесте, али не тамо где би требало, при чему фотографије нису одговарале тој собици. Читајте коментаре и кликните на сваки линк из описа апартмана. Пошаљите и поруку власнику смештаја, да бисте били сигурни. 

Улогујем се ја опет, да тражим други смештај, уписала Херцег Нови и наш буџет и искочи ми неки апартман у Њивицама, са плавом оградом на пространој тераси.

Времеплов: Прво море којег се сећам било је када смо ишли 1999. у Њивице. Негде у огласима нашли су тата и мама апартман који је држала жена из Београда. Иако Црна Гора, код ње се нису делили купатило и кухиња. Пространа тераса, са погледом који пуца на Херцег Нови. Плава ограда уз коју смо сатима играли реми. Том апартману враћали смо се још два пута.

И тако смо се много година касније, мој Милош и ја затекли у том апартману. Власница је остарила, а остарила сам и ја, али она се мене сећа. И све оно што би некоме могло да засмета, мене је радовало. Исте оне шоље и тањири из којих смо пили и јели деведесетих, шерпе и плочице. Све је исто, а тешим се да сам иста и ја.

И ове године ћу резервисати смештај онлајн, пажљиво прочитати коментаре, понети са собом средства за чишћење, сунђере и крпе, и нек ми је Бог у помоћи.