ЕУ култура или укус бифтека у праху

Када су Роберта Шумана, али не композитора, него идејног творца садашње Европске уније, питали од чега би кренуо да поново прави Европску заједницу, он је рекао: не од економије, него од културе!

Али, када је Шуман први пут кретао са идејом Европске заједнице за угаљ и челик, кренуо је од економије и нимало случајно од угља и челика, јер су то биле у то доба две стратешке сировине за покретање рата.

Европа је у тим годинама које су још мирисале на барут и лешеве невино побијених - у интеграцију кренула, дакле, од муке. Мука је убрзо постала пријатно задовољство.

Маршалов план пустио је најлепше цветове, економија је напредовала, нове реформе европске царинске, фискалне и монетарне политике ређале су једну за другом берићетне године. Сви у Европи били су срећни осим ваљда филозофа, писаца, па и психолога (ђаво их однео!)

Нешто није ваљало, упорно су понављали ти скептици: Европљани се уједињују око зелених паприка, црвеног парадајза, белих веш машина, и сребрних мобилних телефона, али не остварују духовно јединство, нити, осим кроз декрете који неподношљиво миришу на меку идеологију, унапређују своју легендарну мисао и дух који су начинили цивилизацију у целом свету.

Свакидашње јадиковке ових квариш-мајстора су током протеклих деценија, упркос свему, изгледа била узалудна. Истина је, направљено је још више програма, још више семинара, још планова и највише бледих, немаштовитих и бескрвних уметника. У чему је заправо био проблем?

Неко међу политичарима аналитички исправно је закључио да су јаке идеолошке страсти иза којих су стајале пламене идеје, Европу гурнуле у два светска рата и да би неговање таквог „уникатног размишљања" поново направило омамљујуће фигуре европске интелектуалне сцене какви су били Маринети, Арагон, или Сартр.

Због тога је требало направити нешто мекше, безвољније и самодовољно, па са горепоменутим „малигним" интелектуалцима у малу сенку гурнути и „бенигне" демократе попут Мана, Хамваша или Елијадеа.

Европска унија, парадоксално, тако све до почетка деведесетих година 20. века није имала Академију наука и уметности.

Године 1990. почела је са радом Academia Scientarium et Artium Europea коју су основали Феликс Унгер, бечки кардинал Франц Кениг и политички теоретичар Николаус Лобковиц, али ова Академија никако није била централна Академија ЕУ, већ невладина организација, баш као што је то остала и European Academy of Sciences (EURASC).

Како је ово могуће? Једноставно, дошло је до превласти материјалног, ефемерног, меркантилног.

Људи су након грких година рата и беде, просто желели да живе боље и да их никакве неверне Томе не оптужују због тога или упозоравају да из те фриволности може изаћи било шта лоше.

Али, онда је то лоше закуцало на врата и већ деценију Европа није оаза која напредује из године у годину, већ полигон стасти и очајничких омеравања економских мишића оних који спашавају према усахлим бицепсима оних који су спашавани.

Управо ове године - када се поново бирају европарламентарци - зато се све гласније чује позив да је Европа нешто више од успешног евра и да би Европљани у овим тешким економским временима требало да се сете да их још нешто уједињује осим заједничке економије.

А шта би то могло бити? Управо европске идеје које су направиле европски дух и јединствену европску мисао.

Лепо: ево нама Шумана поново међу нама и ево тог новог почетка када треба кренути од културе.

Али, како се видело, култура није наивна ствар. Она се бави идејама, а идеје су кадре да покрену масе једнако у правом, као и у кривом смеру.

Шта сада да се ради? Одговор на ово питање биће веома занимљив у наредним годинама.

Свима који нешто знају о европској уметности дотужило је да гледају представе, читају књиге или иду на изложбе добитника стипендија, станара резиденција или добитника награда, јер њихова ументост увелико личи на храну за космонауте: налик је говеђем бифтеку у сосу од бундевиног семена, али истиснутом из тубе у облику пасте за зубе.

Сада је - веле нетом уједињени десничари - дошло време да се прави културни и идејни бифтек испече, само да ли ће он бити добро, средње или енглески печен?

Заклети Европљанин, потписник ових редова, зна да узаврела Европа, значи Европу у којој часом нешто може да крене по злу, али исто тако зна да Европљани више не могу издржати ово стање интелектуалне хибернације, идејне безвољности и владавине уљудног уметничког медиокритетства. Мора се предузети неки ризик.

Европа је као претис лонац: мора бити под притиском, али осигурач, који лонцу не дозвољава да експлодира, мора бити исправан.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. новембар 2024.
13° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње