Пакао на граници, Иран протерује више од милион авганистанских избеглица

Колона претоварених и олупаних возила, која су се, у нека сретнија времена, могла називати аутобусима и комбијима котрљала се истрошеним асфалтом из централног Ирана ка авганистанској граници. У њима су се возили Авганистанци, који су претходних деценија у Исламску републику утекли у страху од Совјета, талибана, Американаца и опет талибана.

Током скоро пет деценија у Иран их је побегло готово шест милиона, од огромна већина никада није успела да испуни услове за добијање азила, или какву другу заштиту која би им гарантовала стални боравак. Иранске власти тврде да је тек 780.000 добило статус избеглица.

Бомбе, кампања, егзодус...

Иако је почетком године, влада у Техерану донела одлуку да се избеглице из Авганистана морају вратити кућама, на ову уредбу нико није претарано обраћао пажњу све док израелске бомбе нису почеле да падају по положајима Револуционарне гарде и центрима за истраживање нуклеарне енергије.

Иранци су, брже-боље, оптужили Авгане да су шпијунирали у корист Израела и покренули прави егзодус избеглица, па их је од тог тренутка протерано око 1,3 милиона.

Авганистанци, од којих су неки у Ирану живели деценијама, спаковали су имовину у нарамке и кофере и аутобусима и комбијима кренули пут границе, где у прљавим и пренасељеним камповима чекају да отпутују пут какве следеће дестинације.

Сваке недеље, како је објавила канцеларија Високог комесаријата УН за избеглице, на границу их стигне око 40.000, од којих многи суштински и немају где да се врате, јер су им куће и насеља уништени у неком од бројних претходних ратова, или отети од наоружанијих ривала.

Атмосфера страха у Ирану

Авганистанци, који су стигли на границу сведоче да се однос Иранаца према њима драматично променио с почетком владине кампање која их је означила као потенцијалне издајнике и израелске шпијуне.

Истовремено, иранске телевизије објављивале су "признања" Авганистанаца, наводних израелских шпијуна, који су скривених лица и прекривених очију признавали недела.

Ипак, неки од иранских званичника, попут посланика Мохамада Манана Раесија тврде да на списковина Мосадових шпијуна "нема ни једног мигранта из Авганистана", упозоравајући да овакво понашање храни ксенофобију међу Иранцима.

Забранили су им да подижу новац из банака, избацивали су их из изнајмљених станова, добијали су отказе, посебно од тренутка када су власти обзнаниле да су уведене казне за све предузетнике који запосле Авгане. Од доласка у Иран, забрањено им је да купују некретнине, аутомобиле и картице за мобилне телефоне.

Полиција је почела да их легитимише по јавном превозу. Службеницима УН су се, по доласку у Авганистан, жалили да их је полиција малтретирала и тукла. И егзодус је почео.

У страху од власти, почели су да се пакују и крећу пут Авганистана. У почетку стизало је их око 5.000 недељно, али се број после израелских напада у десетостручио.

"Од 5.000 стигли смо до бројке од 30.000, 40.000 и чак 50.000 Авганистанаца који сваке седмице долазе на границу", тврде званичници УНХЦР-а, наводећи да велики број стиже готово без икакве имовине.

Страдање на путевима

У четвртак, аутобус који је превозио избеглице сударио се са цистерном на западу Авганистана. У удесу је погинуло 78 особа, од којих су 71 биле избеглице које су се управо вратиле из Ирана, укључујући и 17 деце.

У избегличким камповима, такође, налазе се и хиљаде деце које су без икакве пратње стигле до логора, или су их родитељи из неког разлога тамо оставили.

Уз хроничан недостатак хуманитарне помоћи, пошто је обезбеђена тек трећина основних потреба растуће популације избегличких логора, државни секретар САД Марко Рубио укинуо је 1,3 милијарде долара вредне програме из којих се, до сада, финансирао голи опстанак избеглица.

Истовремено, Уједињене нације су објавиле да је, осим избеглица, хуманитарна помоћ неопходна за чак 23 милиона Авганистанаца, због ужасне економске ситуације у земљи и неспособности талибана да успоставе иоле функционалну економију.

Додатни преблем, свакако, представљаће изостанак прилива новца који су Авганистанци запослели у Ирану, до сада, слали породицама.

Уколико се овај ритам протеривања настави, број повратника ће до краја године достићи три милиона. Како се не би вратили, власти у Техерану су одлучиле да на граници подигну зид.

Лов на шпијуне

Авганистански медији наводе да су се представници талибана и иранске Револуционарне гарде састали недавно у Кабулу, где су Иранцима предати лични подаци о Авганистанцима који су затражили азил у Великој Британији.

Списак је део документације која је недавно процурила их архива британских обавештајних служби и садржи имена војника, сарадника обавештајаца и припадника специјалних јединица.

Иранцима је та документација предата како би код врховних власти логирали да Техеран призна власт талибана, пише лондонски Телеграф, наглашавајући да је до сада, са тог списка, на самој граници већ ухапшено неколико особа.

Тајна сарадња две стране, међутим, није претерано утицала на свеукупне односе две државе, па је Иран оптужио талибане да намерно спречавају проток воде кроз брану Пашдан, чиме је опасно угрожен ниво воде испред бране на граници Ирана и Туркменистана.

"Талибани намерно спуштају ниво воде", тврди дневник Јомхури еслами, оцењујући поступак Авганистанаца као "непријатељски".

Такав потез Авганистана супротан је одредбама споразума из 1973. године, којим је Ирану гарантован доток 26 метара кубних воде у секунди. Тај ток, истовремено, главни је извор пијаће воде за Масхад, други највећи град у Ирану.

Од 2021. године, када су талибани поново преузели власт у Авганистану, Техеран дипломатским маневрима успева да избегне званично признање, уз истовремени развој трговине, питања везана за заједничку границу и избеглице.

Талибани су, пак, оштро осудили одлуку Техерана да протера избеглице, тврдећи да се овај потез коси са међународним нормама и исламом.

У сложеним односима, талибани су протекле седмице испоручили Ирану три авганистанска држављана, осумњичена за шпијунажу у корист Велике Британије.