Нисам се ни пријавио на вашу листу, аман!

Опет ми је поштанско сандуче препуно непотребних којештарија! И оно право и оно виртуелно.

Иако смо се договорили да непуштамо у зграду оне који убацују рекламне летке, онај баксуз са другог спрата опет је то урадио.

Слична ситуација је и са обиласцима „од врата до врата", које практикују путујући трговци, прави или лажни скупљачи хуманитарне помоћи и страначки активисти. Или још горе - рекламе које су залепљене на улазним вратима зграде, зидовима, лифтовима...

Оном виртуелном мејлбоксу слабо помажу антиспам заштита и филтери. Већа је корист од аинтивирусног софтвера, који у спамерским порукама е-поште препознаје заражене фајлове, па макар о том облику сајбер криминала званом „фишинг" не морам сам да бринем.

А шта да радим са мобилним телефоном, јер они из „Тајкун осигурања" су опет довели нову групу агената на пробни рад у свој Кол-центар?

Знам да звучи невероватно, али чак и у земљи Србији постоје закони којима су забрањене нетражене комерцијалне поруке, тамо где им место није. Таквих домаћих закона има чак четири, за разне области у којима се спамовање дешава.

За гледаоце који су се касније укључили у програм и за које је (на њихову срећу) „Службени гласник Републике Србије" потпуно страна литература, покушаћу да објасним шта све тамо пише, а што може да их спасе од спамерске пошасти. Мислим, кад би се закони поштовали...

Директно оглашавање - само уз претходни пристанак!

Закон о оглашавању можете и сами да пронађете гугловањем, а да се потом и сами уверите шта се све свакодневно не поштује при рекламирању у медијима. Ипак, нико вас не приморава да гледате, слушате и читате медије, тако да све то лако можете да избегнете.

Него, шта се дешава кад вас рекламама засипају изван медија, у рођеној згради, на рођеним кућним вратима, у рођеном поштанском сандучету, на рођеном телефону и још рођенијој е-пошти.

Добра вест је да вас чланови 44, 62 и 63 Закона о оглашавању управо штите од онога што вас често нервира,јер цела филозофија законске заштите грађана од недозвољеног засипања рекламним порукама изван медија заснована је на постојању „претходног пристанка".

Оглашавачи не смеју да насрћу на вас директним оглашавањем, ако на то, ко зна кад и зашто, нисте пристали. Чак и да сте пристали, тај пристанак можете да опозовете у сваком моменту, а они то морају да поштују.

Шта све не сме да се ради у директном оглашавању, без тог претходног пристанка:

• убацивање рекламних порука у кућни поштански сандучић (ово је, ваљда, свима јасно)
• остављање рекламних порука у стамбеном или пословном простору (нпр. качење рекламних проспеката на кваку од стана)
• слање рекламних порука е-поштомили другом непосредном електронском комуникацијом (јасно је да поред СМС-а, ово обухвата и Вибер и сличне сервисе)
• уручивање рекламног материјала у руке (тачније, спопадање на улици или, још горе - на кућним вратима)
• обраћање путем личне комуникације (промотери који би, ничим изазвано, да вам нешто рекламно објашњавају)
• зивкање телефоном (свеједно да ли је фиксни или мобилни и свеједно у које доба)

Шта је законодавни песник, у ствари, хтео да каже: фирма која вам се директно обраћа у рекламне сврхе, а да са вама нема било какав претходни договор да јој допуштате да злораби ваше време, поштанско сандуче, адресу е-поште или бројтелефона, може да добије казну до 2.000.000 динара!

И уопште није неопходно да ставите упозорење на улаз зграде да не желите да примате рекламне поруке - то је једноставно забрањено Законом о оглашавању.

Не долази у мој с(т)ан 

Забрањено је и постављање рекламних плаката и летака на површинама које нису јавне. Улаз ваше стамбене зграде и ветробранско стакло вашег аутомобила свакако нису јавне површине, јер су приватно власништво.

Зато, на пример, мора да постоји сагласност власника станова да би се на згради или у њој постављала огласна средства. На јавним површинама је дозвољено постављање рекламних порука, али уз одређене услове, дозволе и накнаду, па ни ту није могућ огласни Дивљи запад и лепљење по бандерама, контејнерима и тарабама.

Још једна радосна вест за грађане: Закон о оглашавању у члану 3. каже да се његове одредбе примењују и на активности које нису уобичајено оглашавање, као што су изборне кампање и друге промотивне активности политичких организација, али и јавно обавештавање за потребе удружења, синдиката и других правних лица.

У преводу, Законом је забрањено обилажење „од врата до врата", свеједно да ли се ради о политичким странкама или лажном хуманитарном просјачењу сакривеном у махању папирима неког удружења грађана.

Спамовање лудом радовање

Највећа количина нежељених комерцијалних и других порука стиже преко савремених електронских средстава комуникације (е-пошта, СМС, фиксна телефонија, мобилна телефонија...), иако су чак два закона управо томе посвећена.

Закон о електронској трговини је кратак и јасан - члан 8, забрањује коришћење е-поште за слање нетражених комерцијалних порука, без претходног пристанка прималаца.

Тај фамозни „претходни пристанак", који се провлачи кроз све законе, у пракси значи да није законита уобичајена пракса где се насртљивци на ваше сандуче е-поште правдају речима „Па, можете да се одјавите са наше листе...".

Аман, нисам се ни пријављивао на вашу листу, а то је био неопходан законски услов да уопште смете да ме спопадате порукама е-поште.

Закон о електронским комуникацијама,у својим члановима 118 и 119, детаљно разрађује и начине како прималац може да поступи ако добијанезатражене електронске поруке (е-пошта, СМС, Вибер...) и рекламне телефонске позиве, без претходног пристанка.

Чак иако је фирма која се оглашава, приликом продаје производа или услуга, добила од примаоца његове контакт податке и пристанак на непосредно оглашавање, мора да примаоцу обезбеди одустанак од тога, на једноставан начин и без накнаде.

Забрањене су иелектронске порукеу којима се сакрива идентитет пошиљаоца, као и непосредно оглашавање које не садржи адресу е-поште или број телефона, путем којих прималац може, без накнаде, да захтева спречавање даљег слања огласних порука.

Оператер, са филтером 

Посебну улогу имају оператори, то јест пружаоци услугa мобилне или фиксне телефоније и приступа Интернету.

Они су дужни да својим претплатницима омогуће једноставно филтрирање незатражених порукаи да јавно објаве електронску адресу за пријављивање незатражених и шкодљивих електронских порука.

А ако неко оператору пријави спамовање са његовог система, оператор је дужан даутврди чињенично стање и опомене свог претплатника који крши Закон о електронским комуникацијама или да му привремено или трајно укине своје услуге, у случају поновљене злоупотребе.

Заштита потрошача од бахатих трговаца

По Закону о заштити потрошача, чланом 24, забрањена је насртљива пословна пракса, један од најчешћих начина за нервирање потрошача.

У насртљивост трговаца, ако то раде без претходне сагласности, спадају икућне посете потрошачима („Добар дан, ето ми, незвани, дошли да вам продамо нешто..."), као и вишеструко обраћање потрошачу телефоном, е-поштом и другом електронском комуникацијом („Хало, имамо понуду за вас...").

Оба ова начина трговачког понашања су дозвољена само због потраживања из уговора.

За сва четири поменута закона је надлежно Министарство трговине, туризма и телекомуникација, тј. његова Тржишна инспекција (за кршење Закона о оглашавању и Закона о заштити потрошача) и Инспекција за електронске комуникације (за кршење Закона о електронским комуникацијама и Закона о електронској трговини).

Предвиђене су прекршајне казне до 2.000.000 дин.

А сви читаоци овог текста који су издржали до краја пролажење кроз шуму антиспам прописа, добијају на поклон натпис за стамбене зграде који можете да преузмете као PDF, како бисте упозорили оне који противзаконито атакују на вас рекламним садржајима.