Норац ускоро на слободи

Мирко Норац, хрватски генерал који је осуђен због ратних злочина, након две трећине одлежане казне од 15 година затвора, у новембру ће бити пуштен на слободу, пошто је Хрватско министарство правде објавило да нема намеру да уважи захтев невладиних организација да се укине одлука Комисије за помиловања.

Невладине организације "Документа", "Центар за мир, ненасиље и људска права", и "Грађански одбор за људска права" размишљају о могућности подношења управне тужбе у случају Мирка Норца, а очекују и од државног тужилаштва, чији је представник једини био против те одлуке комисије, да се жали на ту одлуку.

НВО оцењују и да се, иако је то предвиђено као законска могућност, не би смели да буду пуштени на слободу они који су осуђени због ратних злочина.

"Условно отпуштање може се опозвати само ако затвореник пре отпуштања почини неко теже дисциплинско дело, а то је насилничко понашање, физички напад, узимање наркотика и слично", одговарају из Министарства правде.

У одбрану Норчевог права на условни отпуст стао је Хрватски хелсиншки одбор (ХХО), који је "изненађен чињеницом да организације које сада протестују због одлуке о Норцу нису изразиле своје згражање приликом пуштања из затвора вуковарског монструма Веселина Шљиванчанина".

"Шљиванчаниново покајање садржано је само у баналној реченици да му је жао свих жртава рата у бившој Југославији, али он није показао жаљење због жртава на Овчари, јер сматра да за њихову судбину није крив", саопштио је ХХО и подсетио да је и поред тога Хашки суд Шљивачанину одобрио привремени отпуст.

Мирко Норац је осуђен на 12 година затвора за планирање и спровођење ликвидације више десетина српских цивила у јесен 1991. године у Госпићу и оближњем Перушићу, као и за убиство једне жене.

Норац је проглашен кривим и за злочине у Медачком џепу 1993. године, за шта је Одлуком Врховног суда Хрватске, добио, за оба случаја, обједињену казну од 15 година.

Норац, који казну служи од 2001. године, имао је бројне привилегије, између осталог, и то што је сваки викенд прво из затвора у Глини, а онда у Липовици, одлазио кући, а имао је право на годишњи одмор. Тако је упознао своју жену са којом има двоје деце, на основу чега је и тражио превремени отпуст.