Санадер – ратни профитер

Жупанијски суд у Загребу прихватио је данас у целости оптужницу против бившег хрватског премијера Иве Санадера, која га терети за узимање провизије од Хипо Банке, а у вези са кредитом датим држави Хрватској.

Како је кривично дело извршено 1994. и 1995. године, оно потпада под законска акта у вези са незастаревањем ратног профитерства, па ће тако Санадер бити први оптужени коме ће се судити по том основу.

Иво Санадер је одбацио оптужбу да је ратни профитер, пренели су новинарима његови адвокати.

"Он се у то време борио за Хрватску и имао је чин пуковника", пренео је Санадерове речи после рочишта један од његових адвоката Чедо Продановић.

Одбрана бившег премијера изразила је сумњу у то да ће Санадер имати праведно суђење.

Санадер, коме су посланици Сабора скинули имунитет како би се могло наставити кривично гоњење у случајевима Хипо Банке и афери "Ина – Мол", данас је први пут довезен у суд, јер је од изручења из Аустрије, због проблеме с ногом, саслушаван у затвору Реметинец.

Седница већа на којој се расправљало о Санадеру била је затворена за јавност, а о исходу је новинаре обавестила заменица директора Канцеларије за сузбијање корупције и организованог криминала Тамара Лаптош.

Санадер је оптужен да је као заменик министра спољних послова тражио и добио 3,6 милиона куна (481.000 евра) провизије од Хипо Банке, односно од зајма који је та банка одобрила Хрватској средином деведесетих година прошлог века.

Санадерови адвокати тврдили су да то није ратно профитерство, јер нема основа да се на то кривично дело примењује Закон о незастаревању ратног профитерства.

Како је оптужница против Санадера прихваћена, на суду се договара припремна расправа пред новим већем, које треба да одреди почетак суђења и доказе и сведоке које ће испитати на главној расправи.

Оптужница за аферу "Хипо" прва је оптужница против Санадера, али и прва која се односи на ратно профитерство у приватизацији.

Против Санадера је недавно подигнута и друга оптужница за примање 10 милиона евра мита од мађарске нафтне компаније МОЛ, којој је заузврат, наводно, омогућио преузимање већинског управљачког пакета у Нафтној компанији "Ина".