"Рат лала" због шенгена

Владајућа коалиција у Хагу, али и политичари у Финској нису подржали компромис о постепеном придруживању Румуније и Бугарске безвизном шенгенском режиму.

Разлог томе јесте изостанак обећаних резултата у борби против корупције и криминала. То је изазвало оштра реаговања званичника у Букурешту, али и чудне потезе румунских цариника.

"Холандска влада је некако заробљена у антиевропској, антиимиграционој агенди екстремистичке странке", рекао је министар иностраних послова Теодор Баконски, алудирајући на популистичку Странку слободе, која подржава крхку владајућу коалицију у Хагу.

И председник Трајан Басеску оштро је критиковао одлуку холандске владе.

"Холандија нема аргумената да одређује придруживање Румуније шенгенској зони. Највећи је инвеститор у Румунији. Ако је корупција тако велика, зашто су Холанђани инвестирали 11 милијарди евра у Румунији", упитао је Басеску и нагласио да је Румунија испунила све техничке критеријуме за придруживање.

Случајно или не, дан након што су Холанђани саопштили да ће рећи "не" напорима две земље да се придруже шенгенској зони, сви холандски камиони који су превозили цвеће и семе заустављени су на румунској граници. Разлог је следећи - цвеће садржи "опасну бактерију".

Спор, који је већ познат као "Рат лала", изазвао је гнев неких холандских посланика, који су ту праксу назвали "уценом". Европска комисија је рекла да разматра то питање.

И Деда Мраз на удару?

Румунска одлука изазвала је жустру реакцију домаћих медија и новинара. "Холандија нас не жели у шенгенској области и изненада не волимо мирис холандског цвећа", каже новинар Виорел Добран.

"Финска нас, такође, не жели тамо. Шта би требало да учинимо тим поводом? Да тражимо Деда-Мразу рачуне за поклоне у џаку, зауставимо ирвасе на граници да бисмо се побринули да изнервирамо суседне земље, након што њихова деца не добију своје колаче?", пита Добран.

Други кажу да реакција Румуније није оправдана, уколико је свесно блокирала увоз лала.

"Црвени картон који је показала Холандија тренутно је једно од последњих средстава која могу да приморају Румунију да постане правно уређена држава. Значи, прво треба да решимо унутрашње проблеме, а онда да упремо прстом на Холанђане", коментарише новинар Михај Готиу.

Има и оних Румуна који се слажу са забраном увоза лала као реципрочном мером Букурешта. Постављају питање да ли стварно све зависи од расположења политичара у Финској и Холандији.

Пољска, која тренутно председава Унији, предложила је компромис у виду "двостепеног" увођења Румуније и Бугарске у шенгенску зону, при чему би се до краја октобра отвориле ваздушне и поморске границе, док би се о отварању копнених граничних прелаза разговарало током следеће године.

И док су, раније неодлучне, Француска и Немачка, као и већина чланица ЕУ, спремне да подрже тај предлог, Холанђани и Финци и даље су против уласка Бугарске и Румуније у безвизни европски простор, док две најмлађе чланице ЕУ не постигну видљивије резултате у борби против корупције и организованог криминала.

Шенгенска зона постоји од 1985. године и тренутно обухвата све земље чланице ЕУ, осим Велике Британије, Ирске, Румуније и Бугарске.