Шенгенска рампа за Румунију и Бугарску

Земље чланице Европске уније одбиле су да приме Румунију и Бугарску у шенгенску зону, саопштио је министар унутрашњих послова Пољске, земље председавајуће ЕУ, Јиржи Милер.

Румунија и Бугарска нису испуниле обећања која би им омогућила да буду примљење у слободну зону путовања, рекао је Милер у Бриселу, истакавши да је потребно да Румунија и Бугарска учине више у борби против организованог криминала и корупције.

"Наш став је јасан, противимо се уласку Бугарске и Румуније у шенгенски простор у овом тренутку! Ми смо хтели да избегнемо да данас донесемо одлуку, а да после због ње жалимо", изјавио је холандски министар за имиграцију и питања азила Херт Лерс.

Фински министар полиције Јирки Катајнен изразио је противљење уласку Румуније и Бугарске истичући да би свима у ЕУ би било боље ако би Бугарска и Румунија покренуле програме за решавање проблема корупције и организованог криминала.

Захтеви Румуније и Бугарске одбачени су због противљења Холандије и Финске, које су и пре данашњег састанака саопштиле да се противе сваком даљем ширењу те зоне без граница.

Шенген зону сачињавају 22 земље од 27 земаља чланица ЕУ (Велика Британија, Ирска и Кипар нису унутар тог простора), као и Норвешка, Исланд и Швајцарска. За пријем неке државе у шенгенски простор потребна је једногласна сагласност земаља чланица.

Пољска ће, као председавајућа Унијом, учинити све да дође до решења питања чланства Румуније и Бугарске у шенгену пре самита ЕУ који треба да се одржи 17. и 18. октобра, саопштено је раније из пољског предесништва ЕУ.

Дипломате из више европских делегација, међутим, сматрају да неће бити пронађено никакво решење пре самита и да ће бити потребна арбитража вођа ЕУ.

Из дипломатских кругова ЕУ могло се чути да Румунија и Бугарска испуњавају све техничке услове да буду на спољним границама шенгенског простора, али да је потребно видети да ли су у стању да управљају тим границама.

Басеску: Холандија нема право да жртвује јачање Европе

Бугарски министар унутрашњих послова Цветан Цветанов оштро је реаговао на данашњи исход догађаја, рекавши да одбијање уласка у зону Шенгена новим земљама представља подривање пројекта ЕУ.

Председник Румуније Трајан Басеску јуче је оценио да Холандија нема право да "жртвује" јачање Европе како би задовољила своје десничарске екстремисте, мислећи на екстремну десничарску Партију за слободу Герта Вилдерса.

"Наравно да смо могли да претпоставимо да влада коју подржава екстремна десница може да заузме такав став, али холандска влада треба да разуме да не можемо да жртвујемо политику чији је циљ јачање Европе, како бисмо задовољили екстремисте", рекао је Басеску државној телевизији ТВР и поновио да Румунија задовољава услове за улазак у шенген-зону.

Незванично, Холандија и Финска нису једине земље које се противе примању Румуније и Бугарске у шенгенску зону, али су једине које то јавно саопштавају. Због тога се разговара о компромисној формули да им се дозволи улазак у фазама. У првој фази, 31. октобра, отворили би се аеродроми и луке за шенген-зону, а јула 2012. копнене границе.

Француска и Немачка не желе да се обавежу да прихватају одређивање датума за копнене границе. Париз тражи да се сачека годишњи извештај о корпуцији у ЕУ у јулу пре него што одлука буде донесена.