Годишњица злочина на Коранском мосту

Данас се навршава 20 година од убиства 13 припадника резервног састава бившег ЈНА на Коранском мосту у Карловцу, у Хрватској, саопштио је Документационо-информативни центар Веритас.

Припадници МУП-а и Збора народне гарде Републике Хрватске у Карловцу, испред моста на Корани, зауставили су два војна камиона у којима су се из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште" превозили припадници активног и резервног састава ЈНА који су након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени одложили оружје.

Група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пешице преко Коранског моста.

На мосту 13 људи ликвидирано је, а од четворице преживелих тројица, међу којима и један тешко повређен, спасли су се скоком са моста, док се четврти са тешким повредама искобељао испод мртвих сабораца, наводи Веритас.

За овај злочин Окружно тужилаштво у Карловцу маја 1992. подигло је оптужницу против Михајла Храстова, припадника "посебне јединице полиције Полицијске управе Карловац" због кривичног дела против човечности и међународног права.

Жупанијски суд у Карловцу је три пута 1993, 2002. и 2007, оптуженог ослобађао оптужбе "због поступања у нужној одбрани", а Врховни суд Хрватске (ВСХ) укидао је прве две ослобађајуће пресуде 1994. и 2004. и предмет враћао на поновно суђење истом суду.

Маја 2009. укинуо је трећу ослобађајућу пресуду првостепеног суда и Храстова прогласио кривим, осудивши га на осам година затвора, иако је за ово дело прописан минимум од 10 година, да би му пресудом од 24. новембра 2009, одлучујући у трећем степену по жалбама оптужбе и одбране, смањио казну на седам година.

Пресуду ВСХ децембра 2010. укинуо је Уставни суд Хрватске, јер није јавно објављена, већ је оптуженом писмено уручена дан касније, после чега је Храстов, након краћег боравка у затвору, поново на слободи, а најављени главни претрес, пети по реду, још није заказан.

Ни надлежно тужилаштво се још не оглашава по питању проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце злочина.

Овај процес је рекордер по дужини већој од 19 година, а маратонско у већем делу и фарсично суђење показује неспремност суочавања хрватске државе са тамнијом страном недавне прошлости, што не доприноси ни утврђивању истине, ни помирењу, а понајмање правди за жртве, наводи Веритас.

Веритас наводи да хрватски судови у суђењима за ратне злочине користе двоструке стандарде, а да је оваква пресуда срамотна за хрватско правосуђе и понижавајућа за жртве и њихове породице, војску којој су припадали и народ из којег потичу.