Обележавање "Олује" у Книну

Централна манифестација обележавања годишњице "Олује", коју Хрватска слави као Дан победе и Дан захвалности, почела је јутрос на Книнској тврђави. 

Манифестацији у Книну, у који су 5. августа 1995. године ушли хрватски војници, присуствују председник Иво Јосиповић, премијерка Јадранка Косор и председник Сабора Лука Бебић.

Косорова je поздравилa генерале Анту Готовину и Младена Маркача који су, као учесници злочиначког подухвата, осуђени у Хашком трибуналу.

"Без 'Олује' и без команданата који су је водили, ми данас не бисмо били овде и не бисмо имали шта да славимо", рекла је Косорова за шта је добила вишеминутни аплауз.

"Никад нећемо прихватити да неко сумња у наше победе, јер је истина само једна - 'Олуја' је била победоносна и праведна операција у почаст Хрватској, у почаст Вуковара, Шкабрње и Дубровника", рекла је Косорова.

Хрватска премијерка је рекла да је Хрватска водила "одбрамбени, ослободилачки и оправдан рат против злочиначког подухвата који су водили Милошевић и његови сарадници".

"Наши суседи треба да разумеју да су ту сломљени зуби тиранину, а њима отворен европски пут", рекла је Косорова и подсетила да је Хрватска "и поред свега што је преживела, спремна на сарадњу и суживот са суседним земљама" и да је поносна на своје мањине.

Јосиповић: Сетити се жртава

Косорова је кратко истакла да за злочин починилац мора бити приведен правди. Председник Јосиповић говорио је и о злочинима над Србима.

"'Олуја' не сме бити доведена у питање због нечасних поступака појединаца одговорних за злочине над Србима", рекао је председник Иво Јосиповић и нагласио да се с тугом треба сетити сваке невине жртве.

"Жалећи све жртве и осуђујући сваки злочин, морамо рећи да је 'Олуја' представљала крај тихе окупације од 1990. године", рекао је Јосиповић и нагласио да се "Олуја" не слави како би се славио рат него мир и слободу коју је донела победа.

"Ово је прилика да се сетимо погинулих, рањених и несталих", рекао је Јосиповић и захвалио и цивилима који су допринели својим напорима, али и подсетио да су бројне мањине, па и Срби "били укључени у одбрану земље и ослобађали Хрватску".

Шеф Сабора Лука Бебић рекао је да је "Олуја" дала темељ за могућност да се и неке друге земље региона организују и постигну шта су желеле - независност својих држава.

"Наши тајни непријатељи мисле да ћемо се постидети наших победа, али су наши генерали били часни људи и предводили часне хрватске оружане снаге", рекао је Бебић и закључио да се на победама гради будућност, не за "освајање других територија већ за грађење бољег друштва".

Манифестација је почела ујутро подизањем хрватске заставе на Книнској тврђави чему је присуствовао цео државни врх. Следио је дефиле удружења произашлих из рата, а на градском стадиону "Динара" било је постројено око 1.200 припадника оружаних снага Хрватске, ветерана и МУП-а којима су се обратили Косорова, Бебић и Јосиповић.

Акција "Олуја" почела је офанзивом Хрватске војске, полиције и Хрватског већа одбране на подручја Баније, Лике, Кордуна и Северне Далмације, односно на Републику Српску Крајину. Са тог подручја протерано је 200.000 Срба. 

Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу.

Хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач осуђени су у Хашком трибуналу првостепеном пресудом 15. априла, као учесници удруженог злочиначког подухвата, за злочине почињене над српским цивилима током и после акције "Олуја".

Готовина је осуђен на 24, а Маркач на 18 година затвора.