Ванредни парламентарни избори одржавају се у Црној Гори. Биралишта су отворена од седам до 20 часова.
ЦДТ је објавио да је до 19 сати гласало 50,3% уписаних бирача. На северу земље до 19 сати гласало је 54,1% бирача, у централној регији 52,2%, а на југу 42,4% бирача.
ODZIV: Do 19 sati glasalo je 50.3% ili oko 272 850 birača. pic.twitter.com/HPzwokn9Ai
— CDT_CrnaGora (@CDT_CrnaGora) June 11, 2023
На ванредним парламентарним изборима у Црној Гори до 18 сати гласало је 45,5 одсто бирача, објавио је Центар за демократску транзицију (ЦДТ).
Према подацима те невладине организације, на северу Црне Горе до 18 сати гласало је 50,2 одсто бирача, у централном делу 47, а на југу 37,4 одсто.
ODZIV: Do 18 sati glasalo je 45.5% ili oko 246 800 birača. pic.twitter.com/pgyoE8Nkzn
— CDT_CrnaGora (@CDT_CrnaGora) June 11, 2023
Према подацима Центра за мониторинг и истраживање до 17 сати гласало је 42,20 одсто уписаних бирача.
Izlaznost po regijama do 17 sati na parlamentarnim izborima
— CeMI (@CeMI_ME) June 11, 2023
sjever 44,5%
centar 44%
jug 36,1%#ZaFerIzbore2023 pic.twitter.com/S7bcbz2hSm
Председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић изјавио је, после гласања на парламентарним изборима, да верује да ће изборни дан протећи у мирној, демократској, релаксираној атмосфери.
"Надам се да ће грађани Црне Горе изабрати добро, да ћемо имати велики рифреш и у државном парламенту и у другим институцијама и најважније је да се након тога створи већина која нашу државу може даље убрзано водити према Европској унији", истакао је Абазовић.
Porodično na glasanje.
— Dr Dritan Abazovic (@DritanAbazovic) June 11, 2023
Familijarisht drejtë votimit. pic.twitter.com/snnYdZ55Ge
ЦДТ је објавио да је на парламентраним изборима у Црној Гори до 15 сати гласало 35,1 одсто бирача.
У односу на претходне изборе, то је најмања излазност.
ODZIV: Do 15 sati glasalo je 35.1% ili oko 190 750 birača. pic.twitter.com/WEAHGy8tCK
— CDT_CrnaGora (@CDT_CrnaGora) June 11, 2023
ЦЕМИ је саопштио да је до 15 сати гласало 35,8 одсто уписаних бирача.
Излазност по регијама до 15 сати на парламентарним изборима је следећа: на северу 37,7%, у централној регији 37,3% и на југу 30,8%.
📊 🕒 Izlaznost po regijama do 15 sati na parlamentarnim izborima
— CeMI (@CeMI_ME) June 11, 2023
sjever 37,7%
centar 37,3%
jug 30,8%#ZaFerIzbore2023 pic.twitter.com/qFIK3rDWfF
Према подацима Центра за мониторинг и истраживање (ЦЕМИ), до 13 сати гласало је 28,1 одсто уписаних бирача.
У другом кругу председничких избора у априлу, до 13 сати гласало је 39 одсто бирача.
🕐 Izlaznost na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori do 13 sati – 28,1%#ZaFerIzbore2023 pic.twitter.com/rUxOQghkvl
— CeMI (@CeMI_ME) June 11, 2023
Председник Јаков Милатовић гласао је на бирачком месту Спортски и културни центар Универзитета Црне Горе у Подгорици.
Ово су први избори на којима Милатовић гласа као председник Црне Горе.
Према подацима Центра за мониторинг и истраживање, до 11 сати гласало је 16,3 одсто бирача.
У другом кругу председничких избора у априлу, до 11 сати гласало је 21,6 одсто бирача.
📊📉📈Na parlamentarnim izborima do 11 sati glasalo 16,3 odsto birača
— CeMI (@CeMI_ME) June 11, 2023
🔗https://t.co/cadRL8xGmX#ZaFerIzbore2023 pic.twitter.com/l7pho0aptj
Према подацима Центра за мониторинг и истраживање (ЦЕМИ), до девет сати гласало је 5,8 одсто уписаних бирача.
Како је објављено на Твитер налогу ЦЕМИ, на северу Црне Горе до девет сати је гласало 5,1 одсто, у централном делу 6,3 одсто, а на југу земље 5,6 одсто бирача.
У другом кругу председничких избора у априлу, до девет сати гласало је 6,2 одсто бирача.
Izlaznost do 9 sati na parlamentarnim izborima 2023 je 5,8 % #ZaFerIzbore2023 pic.twitter.com/onq3j7dtlB
— CeMI (@CeMI_ME) June 11, 2023
Бирачка места на ванредним парламентраним изборима у Црној Гори отворена су у седам сати. Грађани ће моћи да гласају до 20 часова.
Пред бирачима на ванредним парламентарним изборима у Црној Гори је 15 листа странака и коалиција. Право гласа има око 542.000 грађана.
Биралишта су отворена од седам до 20 часова.
Кључни политички актери у први план су ставили социјална питања и решавање друштвених и привредних проблема.
Очекивања политичке елите и грађана су на различитим позицијама, иако се у крајњем увек говори о заједничком, општем интересу Црне Горе – њеном напретку и решавању друштвених и привредних проблема.
Странке и коалиције настоје да освоје што више гласова, али је питање – када уђу у посланичке клупе, колико ће бити спремни на компромисе и договоре како би се створила функционална скупштинска већина за формирање владе и излазак из институционалне кризе.
Извршна директорка Центра за мониторинг и извештавање (ЦЕМИ) Ана Ненезић каже да је питање да ли политички актери имају довољно политичке зрелости да размирице оставе по страни.
"Када сагледамо потпуно, онако у цјелости једно стање на политичком тржишту, када погледате какве промјене су наступиле након кључних избора 2020. године, отвара се велико питање, да ли су ово политички актери који имају довољно политичке зрелости да препознају тај тренутак, да ставе све остале размирице са стране, и да поставе један кључни циљ који је превасходно јавни интерес, а не њихов партикуларни политички интерес", каже Ненезићева.
Не би се могла усудити, додаје, да каже да ће се то десити.
"На бази онога што су неке пројекције и резултати, мислим да ће бити врло тешко формирати једну стабилну владу након ових избора, нека остане да се бар ја надам да нисам у праву у том дијелу и да ћемо успјети ипак да изађемо с оним што је некаква основа могућег договора да би се систем негде разблокирао након ових избора. Међутим, подаци, пројекције, не дају ми простор да будем потпуно оптимистична", оцењује Ненезићева.
Данашњи парламентарни избори, који се одржавају четрнаест и по месеци пре регуларног рока и после пада две владе, дванаести су од увођења вишепартијског система у Црној Гори и шести након обнове њене независности.
Коментари