Парламентарни избори у Црној Гори – годину и по пре рока и после пада две владе

Ови избори, одржавају се четрнаест и по месеци пре регуларног рока, и после пада две владе. Актуелна, влада Дритана Абазовића је дуже у техничком мандату него што је имала подршку у парламенту. Зато се с посебном пажњом ишчекује распоред снага новог скупштинског сазива, и договори који би довели до стабилне већине за формирање извршне власти и излазак из политичке и институционалне кризе која у Црној Гори траје две и по године.

Позиције главних актера политичке сцене као да се већ знају и у Црној Гори се фаворитом сматра Покрет Европа сад, који рецимо, на претходним парламентарним изборима није ни постојао, а сада, очекују да буду окосница нове владе. Наводе да имају велики коалициони капацитет и да су свесни да је стабилност владе предуслов за даље реформе.

"Ја сам убијеђен да ће изборни резултат управо диктирати ко ће бити у новој влади. Дакле, ми ћемо на основу тога видјети које прихватљив коалициони капацитет нашим бирачима, и ја сматрам, искрено да је то најбољи начин да ми одредимо будућу коалицију. Сарадња са ДПС-ом не долази у обзир", каже Василије Чарапић из покрета Европа сад.

У ДПС-у, чију листу сада предводи Данијел Живковић, сматрају да су током две и по године откако су у опозицији, уз реформе и промене унутар странке, конципирали изборни програм по мери потреба грађана и створили позицију која ће им обезбедити учешће у стварању политичке стабилности у земљи.

"Да политичке странке, које су прије свега проевропске оријентације, поразговарају о томе на који начин могу подијелити одговорност како би на најбољи начин изашли у сусрет очекивањима грађана, а грађани Црне Горе, њих 80 посто, вјерује да је будућност Црне Горе у Европској унији“, напомиње Андрија Николић из Демократске партије социјалиста.

У Коалицији "За будућност Црне Горе", чију окосницу чине три странке бившег Демократског фронта, подсећају да нису учествовали у влади Здравка Кривокапића, нити у влади Дритана Абазовића, да имају добар економски програм и да је време да им се, као победницима режима Мила Ђукановића, дâ прилика.

"Они који су оборили режим Мила Ђукановића и који су побиједили самог Ђукановића у предсједничкој кампањи, да они треба да формирају парламентарну већину и свакако да направимо једну убједљивију парламентарну већину од оне коју смо имали 2020. године. Такође би требало отворити врата и аутентичним представницима националних мањина", сматра Андрија Мандић из Нове српске демократије.

Ту стару победничку већину из 2020. чиниле су и две странке које сада наступају у коалицији – Демократе Алексе Бечића и Ура Дритана Абазовића, које ће такође, уз преостале конкуренте, одмерити свој утицај и снагу.