Северна Македонија, "јајца" за последњег бугарског цара

Именовање Бугарског културног центра по цару Борису Трећем је из дебате историчара прерасло у инциденте, пошто је неколико стотина људи протестовало против отварања центра, уз погрдне узвике и повремено засипање зграде каменицама и јајима.

Чланови удружења "Цар Борис Трећи" су покупили обележја и кроз споредни излаз побегли из зграде, пошто су демонстранти у неколико наврата покушавали да пробију полицијски кордон, јављају македонски медији.

"Татари", "фашисти" и "нацисти" узвикивали су учесници протеста које је окупила Левица, после серије прилично запаљивих расправа које су у претходних неколико месеци вођене због имена које су одабрала бугарска удружења у Северној Македонији.

Осим последњег бугарског цара, слични центри су названи по Ванчу Михајлову и цару Фердинанду Првом, што су Македонци доживели као провокацију, јер Бугарска већ годинама процес македонских евроинтеграција условљава решавањем наводних питања везаних за национални идентитет Македонаца.

"Само смо изабрали лик цара Бориса Трећег као једног бугарског цара. Нисмо ни помислили да правимо провокације... Не сарађујемо са неонацистичким или фашистичким удружењима", рекао је председник тог удружења Томе Блажевски.

Јеврејска заједница у Северној Македонији је још раније, подсећајући да је после одлуке Бориса Трећег да уведе расне законе у замену за територије у Македонији, навела да је у концентрационом логору Треблинка убијено више од 7.000 македонских Јевреја.

У концентрациони логор Треблинка депортована су 7.144 припадника јеврејске заједнице у Македонији. Само је неколицина преживела, а на месту на којем је некада било јеврејско насеље у Скопљу подигнут је Музеј Холокауста.

Бугарска је, после серије договора са Немачком, окупирала велике делове Румуније и Бугарске и донела низ антисемитских закона, које је углавном спроводила на окупираним територијама. Последњи пут, Борис Трећи је са Адолфом Хитлером разговарао у августу 1943. године, када је одбио да се укључи у рат против СССР-а. Умро је од последица срчаног удара недуго после тог сусрета, а читав низ бугарских историчара тврди да је био отрован.

"Можда неко мисли да промоција и величање фашиста и нациста јача добросуседске односе", навела је Јеврејска заједница.

Музеј Холокауста наводи да је протеривање договорено директно са Адолфом Ајхманом, те да је у првој фази за депортацију одређено око 13.000 Јевреја из Македоније и околине Пирота, те још 8.000 из Софије. Од тог броја, у логор Треблинка пребачене су 11.343 особе. Депортације су прекинуте у мају 1943. године после силног притиска јавности и цркве.

Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, односно да Скопље призна да македонски језик и идентитет имају бугарске корене.

Софија инсистира да се македонски језик, надаље, зове званични језик Републике Северне Македоније или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: "Према Уставу Републике Северне Македоније".

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".