Читај ми!

Северна Македонија, друштва мртвих царева

Два некадашња бугарска цара и сарадник нациста током Другог светског рата нове су тачке спотицања у односима Северне Македоније и Бугарске, недуго пошто су две државе постигле начелан договор о питањима која су кочила приближавање Скопља Европској унији. Историјско наслеђе остаје највећи проблем у односима Софије и Скопља.

Северна Македонија, друштва мртвих царева Северна Македонија, друштва мртвих царева
Имена којима су названа удружења припадникa бугарске мањине у Северној Македонији изазвала су озбиљна негодовања Македонаца и јеврејских заједница. По Фердинанду Првом, који је абдицирао после Првог светског рата, и његовом сину Борису Трећем, који је одговоран за прогон Јевреја у Македонији, названа су нова удружења у Охриду и Богданцима.

"Ово представља намерну провокацију и увреду на рачун јеврејске заједнице, као и увреду за македонску државу и њене становнике", реаговала је Јеврејска заједница у Северној Македонији, подсећајући да је после одлуке Бориса Трећег да уведе расне законе у замену за територије у Македонији, у концентрационом логору Треблинка убијено више од 7.000 македонских Јевреја.

У концентрациони логор Треблинка депортована су 7.144 припадника јеврејске заједнице у Македонији. Само је неколицина преживела, а на месту на којем је некада било јеврејско насеље у Скопљу подигнут је Музеј Холокауста.

Бугарска је, после серије договора са Немачком, окупирала велике делове Румуније и Бугарске и донела низ антисемитских закона, које је углавном спроводила на окупираним територијама. Последњи пут, Борис Трећи је са Адолфом Хитлером разговарао у августу 1943. године, када је одбио да се укључи у рат против СССР-а. Умро је од последица срчаног удара недуго после тог сусрета, а читав низ бугарских историчара тврди да је био отрован.

"Можда неко мисли да промоција и величање фашиста и нациста јача добросуседске односе", навела је Јеврејска заједница.

Музеј Холокауста наводи да је протеривање договорено директно са Адолфом Ајхманом, те да је у првој фази за депортацију одређено око 13.000 Јевреја из Македоније и околине Пирота, те још 8.000 из Софије. Од тог броја, у логор Треблинка пребачено је 11,343 особа. Депортације су прекинуте у мају 1943. године после силног притиска јавности и цркве. 

Називање два нова удружења по бугарским царевима уследило је после бурних реакција Македонаца на прву овакву организацију, бугарски културни центар у Битољу који је назван по Ивану Михајлову, некадашњем лидеру ВМРО, који је током Другог светског рата покушао да организује нацистичке јединице у Македонији и Бугарској.

Удружење "Борис Трећи": Нисмо нацисти

Удружење "Борис Трећи" пак тврди да није неонацистичко, нити да на било који начин сарађује са антисемитским покретима.

"Са огромним поштовањем према јеврејском народу и жаљењем због ствари које су се догодиле у прошлости, заједно корачамо у будућност наше отаџбине Македоније ка европским вредностима... Наше удружење формирано је због неговања бугарске културе и лика и дела цара Бориса Трећег, ујединитеља", наводи то удружење.

Помињање имена Ивана, или Ванча Михајлова, такође је изазвало лавину негодовања у Северној Македонији.

Ванчо Михајлов био је лидер Внатрешне македонске револуционарне организације, или ВМРО, после серије атентата у којима је страдало претходно вођство те организације. Његов најближи сарадник Владо Черноземски је 1934. године у Марсељу, у сарадњи са усташким покретом, убио југословенског краља Александра Првог и француског министра спољних послова Луја Бартуа.

Током рата, Михајлов је, после састанака са Адолфом Хитлером и Хајнрихом Химлером, покушавао да организује нацистичке јединице у Македонији и Бугарској, након чега је живео у Загребу, одакле је избегао у Италију. Михајлов је умро 1990. године у Риму.

На овакав потез, оштро је реаговала и Јеврејска заједница у Северној Македонији, изражавајући "згражавање јер је културни центар у Битољу назван по фашисти и блиском сараднику нациста".

"Овај чин је увреда за Јевреје и представља претњу људским правима и слободама. Класичан је пример непоштовања и фалсификовања историје", навела је Јеврејска заједница у Северној Македонији.

Удружење "Цар Борис" регистровано је још прошлог новембра, али је информација о овом случају тек током ове седмице испливала у јавности. Треће бугарско удружење у Северној Македонији, које ће се, према најавама, звати "Фердинанд Први", још није регистровано.

Фердинанд Први владао је Бугарском од 1908. до 1918. године. Абдицирао је у корист сина Бориса Трећег, како би избегао понижење да га савезници најуре са престола због улоге у Првом светском рату. Остатак живота провео је у егзилу. Оцене историчара о његовој улози су подељене. Бугари га славе због консолидације државе, али и озбиљно критикују ззбог пораза у Другом балканском рату и Првом светском рату у којима је Бугарска изгубила стотине хиљада људи. 

Бугарска је, већ годинама, једина препрека почетку преговора Северне Македоније са Европском унијом, иако су две државе 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Како је фашистичка окупација постала администрација 

Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која сеодносе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев. Осим тога, Софија захтева да се термин "бугарска окупација у Другом светском рату" у школским уџбеницима замени формулацијом "администрација", што велика већина Македонаца са индигнацијом одбија.

Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, иако у Северној Македонији, према резултатима последњег пописа, живи око 3.500 Бугара.

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика". Доласком на власт сада већ бившег премијера Кирила Петкова, атмосфера у Бугарској се унеколико променила, али договор двеју страна о спорним историјским питањима још није ни на видику.

Француски предлог решавања проблема између две државе, уз бурне реакције опозиције, подржали су парламенти у Софији и Скопљу, чиме су Северној Македонији одшкринута врата придруживању Европској унији. Следећи корак који Скопље мора да предузме је уврштавање бугарске мањине у македонски устав, за шта владајућа коалиција нема потребну, двотрећинску, већину.

понедељак, 18. новембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње