Миливојевић: На проби српски фактор у Црној Гори, Темељни уговор кад-тад мора да се потпише

Зоран Миливојевић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, рекао да од опозиционих странака зависи да ли ће најновија криза у Црној Гори значити пад владе Дритана Абазовића и нове изборе.

"На проби је српски фактор сада у Црној Гори, јер у Црној Гори не може бити унутрашње стабилности уколико се занемари српски фактор и његов интерес. Темељни уговор и положај СПЦ је један од кључних елемената интереса српског фактора и то је на дневном реду овог тренутка", каже Миливојевић.

Сматра да Абазовић то зна, као и да му треба унутрашња стабилност и подршка српског фактора, односно странака с којима је некада био у коалицији – Демократског фронта и Демократа Алексе Бечића.

"Видећемо какво ће гласање бити у парламенту", поручује Миливојевић.

Чули смо и прилично самоуверен одговор и став Абазовића након што је Председништво ДПС-а одлучило да та странка ускрати подршку Влади, а Миливојевић каже да он рачуна на парламентарну већину, односно на рационалан приступ и разум посланика у парламенту.

"То је и услов да се имплементира оно на чему је ова влада и формирана, а то су приступни преговори и могућност да Црна Гора искористи овај моментум пошто је отворила сва поглавља да уђе у процес убрзанијег приступа ЕУ", додаје Миливојевић.

"Абазовићу треба унутрашња стабилност"

Управо због тога, истиче Миливојевић, Абазовићу треба унутрашња стабилност, јер је она претпоставка да реализује три кључне ствари: владавина права, борба против корупције и организованог криминала и то у врховима црногорске државе и по дибини.

"За то му треба унутрашња стабилност и подршка српског фактора", истиче Миливојевић.

На питање да ли је реално да опстане влада Дритана Абазовића, а да ДПС оде у опозицију, Миливојевић каже да јесте ако се ослободе нечега што су заостаци из прошлости, предмети свађе и неповерења између њих.

"Ако се определе да ипак Абазовић остане на челу и ове владе у мањинском облику, онда би то могао да буде резултат и могло би да дође до сагласности у парламенту, потписивања Темељног уговора и одлазак Црне Горе у правцу унутрашње стабилности и према процесу евроинтеграција", поручује Миливојевић.

Говорећи о томе да ли је овом кризом доведен у питање и опстанак Темељног уговора, Миливојевић мисли да није, као и да он кад-тад мора да се потпише.

"Једини услов да Црна Гора постане стабилна је да се реши статус СПЦ, а овај Темељни уговор је усаглашен и он представља основ и став СПЦ и српског корпуса у Црној Гори. Ако сада до тога не дође, доћи ће кад-тад. Што се тиче СПЦ, у будућности не треба очекивати никакву промену њеног става, јер Темељни уговор одражава став СПЦ и сад и у будућности", наглашава Миливојевић.

"Споран однос Бугарске према македонском националном корпусу"

У македонском Собрању данас пред посланицима ће се наћи нешто измењена варијанта Макроновог предлога за Северну Македонију, која укључује и разрешење питања са Бугарском. Миливојевић каже да је споран однос Бугарске према македонском националном корпусу и националном питању у Северној Македонији.

"Није споран овај албански део, већ македонски национални део. Са овом новом понудом је проблем за македонски део зато што би по други пут држава морала да мења Устав и да уведе бугарску мањину, односно бугарски народ као конститутивни народ у Републици Македонији. Проблем је што има пуно бугарских држављана", каже Миливојевић.

Наводи да је то остало у француском предлогу. "То је нешто што доводи у питање доминацију македонског националног корпуса у Северној Македонији", додаје.

Поред тога, како каже, остало је отворено питање језика у будућности.

"Бугарска задржава право да на питању језика и националних корена македонског народа држи то питање отвореним у будућем процесу преговарања. То је нешто што македонском националном кропусу не одговора", истиче Миливојевић.

На питање да ли то значи да би Бугарска, уколико се усвоји француски предлог, могла да кочи евроинтеграције Скопља, Миливојевић каже да апсолутно.

"Бугарска на овај начин прво остварује један државни и национални интерес – да постане конститутиван народ у Северној Македонији, што сада није, без реципроцитета, тј. без давања истих права Македонцима у Бугарској, којих нема по Бугарима. Друго, задржава право да у целом току процеса приступања ЕУ оспорава македонски национални идентитет по основу језика и културе", објашњава.

Говорећи о томе шта стоји иза протеста у Скопљу, Миливојевић каже да је то елемент македонског националног интереса.

"У овом предлогу стоји одредница која дефинише македонску нацију тек од 1945. године, дакле после Другог светског рата, што је проблем за македонску нацију и њен идентитет", наводи.

"За македонску државу проблем што неће имати другу понуду"

Наглашава да је за македонску државу проблем што неће имати другу понуду за евроинтеграције.

"Она се сада практично налази на једној разделници – или ће превагнути македонски национални интерес, дакле не македонске државе у целини, већ само дела македонске нације, или ће се определити за процес евроинтеграција, односно за добијање коначно датума отпочињања преговора, јер они су кандидати већ више од 10 година", наводи Миливојевић.

Ако превагне македонски интерес, каже да то значи да земља остаје у статусу кандидата без суштине, без отпочињања преговора, што сматра да није у корист Северне Македоније као државе.

"У таквој ситуацији би вероватно издвојили Албанију, јер су сада Тирана и Скопље везани у процесу евроинтеграција, вероватно би Албанија добила датум за отпочињање преговора", додаје.

Поред тога, каже, било би отпора у Северној Македонији од стране албанског политичког корпуса, јер би то било супротно њиховим интересима.

"У сваком случају наставак унутрашње политичке кризе са неизвесним исходом", закључује Миливојевић.