Дојче веле: Дрон у Загребу – неспособност Хрватске и пасивност НАТО-а

Једини известан ефекат дрона који је пао у Загребу прошлог петка је до сада незабележена збрка у реакцијама хрватских државних власти. Примера за то има овога пута неколико, а неспорна је једино теза да је пројектил долетео из ратом захваћене Украјине или њеног ближег окружења.

Но, поред исхитрених спекулација о намени те (примарно извиђачке) летелице, наметнуло се и питање очигледне пасивности НАТО-а, и то како пре тако и после забијања дрона у ледину поред студентског дома "Стјепан Радић". То није привукло превелику пажњу Северноатлантског савеза, али је зато у Хрватској болно одјекнуло то да та чланица Алијансе нема сопствену ни међународну заштиту од опасности као што је ова.

Притом је највећи публицитет привукла расправа о наводној авио-бомби која је експлодирала с дроном. Влада је прво стала иза тврдње да је реч о бомби тежине 120 килограма, па су онда у међувремену прецизирали да је у кућишту бомбе капацитета 120 килограма било 40 килограма експлозива. Независни стручњаци одреда су одбацили оба та исказа.

Замрзнута противваздухопловна одбрана

Годинама упозоравам да Хрватска војска практично не постоји, јер нема адекватну опрему. И сад још кажу да обавеза служења војног рока није укинута, него замрзнута. Ваљда нам је замрзнута и противваздушна одбрана", каже Павле Калинић, стручњак за безбедност и бивши шеф службе за кризне безбедносне ситуације у Загребу.

"Технички смо", наставља Калинић, "заостали у раним осамдесетим годинама прошлог века. Имамо противваздушну одбрану до 4.000 метара, више од тога нипошто. Објективно гледано, немамо је."

На питање да ли је поврх тога овом приликом дошло и до излива дилетантизма, те због чега је тако, Калинић одвраћа да Хрватска једноставно пршти од некомпетенције на свим нивоима: "Војска или привреда – свеједно. Приликом изласка из СФРЈ имали смо наводно 4,2 милијарде долара дуга. Сад имамо 65 милијарди евра. А распродало се све што се могло. Било нам је важно да војску увалимо у НАТО, а после тога никога ништа о њој није било брига."

Хрватска – колонија колоније

Политиколог сматра да је НАТО управо јасно доказао да је – тигар од папира. „Видео сам један коментар њихове изјаве да су дрон 'пратили', а који гласи: Да јесу, али 'на гитари'. То није далеко од истине", каже Павле Калинић. Он додаје да би једино ваљано решење за Хрватску било јединство и чвршћа организованост Европске уније. То би, између осталог, по њему, подразумевало и да постоји један министар.

"Имали бисмо ЕУ-војску. Овако пак Европска унија испада америчка колонија, а ми смо колонија колоније. НАТО одражава интерес Сједињених Држава, никако Европске уније. А ни, уверили смо се, наш", каже Калинић.

С њим се у суштини слаже и други саговорник Дојче велеа, спољнополитички аналитичар Божо Ковачевић, предавач на Високој школи међународних односа и дипломатије "Даг Хамаршелд" у Загребу.

"Противваздушни системи земаља-чланица НАТО-а не гарантују нам безбедност ваздушног простора какву би требало, а овај инцидент свакако представља поражавајући тест за НАТО и Хрватску. Реакција наших званичника је пример како не би требало поступати. Јасно је да су најпре морали да сачекају резултате експертизе, а тек након тога има смисла обликовати јавну презентацију, заједно са НАТО. Овако су само проширили панику", уверен је Ковачевић.

Америчка доминација у трен ока

Ситуација у Европској унији по питању заједништва чланица је, према Ковачевићу, данас више него икад очигледно незадовољавајућа. Шанса за то заједништво упорно се пропушта већ 30 година, још од краја Хладног рата. Узроци се свакако налазе у неким редовним процесима – првенствено економским – али се последице данас мере и ратном претњом.

"Европска унија се није уобличила као политичка заједница кадра да артикулише јединствену спољну и одбрамбену политику. Замисли о стратешкој аутономији и јачању међународноправног субјективитета Уније расплинуле су се на појаву прве врло озбиљне кризе", оцењује Божо Ковачевић за Дојче веле.

Тај некадашњи хрватски амбасадор у Русији истиче да је дизајн ЕУ посебно на искушењима због односа с НАТО-ом. "Путин је непромишљеним одлукама о инвазији у трен ока успоставио неспорни ауторитет САД у НАТО-у, уз политичку доминацију над Европом и енергетску зависност Европе од америчких одлука", закључује Ковачевић.

А на питања да ли то значи да се слаже с често присутном проценом да је потез Владимира Путина највише користио САД, Ковачевић одговара потврдно: "Обавља им посао, а верује да ратује против њих."

Хрватска, за то време, а унутар тих релација, тешко реализује већ и свој сопствени витални интерес.