Али Агџа у Хрватској?

Атентатор на папу Јована Павла II, Мухамед Али Агџа, наводно има жељу да затражи политички азил у Хрватској, наводи Вечерњи лист, али додаје да су му шансе мале.

"Спремам се да напишем нову Библију и исправим погрешке, а волео бих то да учиним у католичкој Хрватској, јер су Италија и Шпанија одбиле да ми дају азил", тврди загребачки лист, наводећи да им је Али Агџа поручио преко својих адвоката.

"Ако ми Хрватска да политички азил, радо бих дошао да живим ту. Хрватска је католичка земља, а ја сам католик", стоји наводно у Али Агџиној поруци.

Италија и Шпанија већ су јасно поручиле да га сматрају терористом, због чега му, по уставима тих земаља, никако не могу пружити политички азил.

У Хрватској Али Агџа би, како наводи Вечерњи лист, прво требало да чврсто докаже да му прети злостављање или мучење у Турској.

Потом би морао да дође у Хрватску, где би био смештен у прихватилишту за азиланте у Кутини, а онда би о његовом случају одлучивало Министарство унутрашњих послова.

Изгледи му, како оцењује Вечерњи лист, нису велики управо зато што је реч о атентатору, јер се то коси с хрватским Законом о азилу из 2007. године.

Хрватска, иначе, азиланте заправо прима тек од 2006. године и досад их је примљено 15, а прва је била Суданка којој је претило генитално сакаћење у њеној земљи.

Азил за Али Агџу није немогућ

Правница Горанка Лалић, међутим, упозорава да шанса ипак постоји, јер ако неком прети мучење у његовој земљи, тражитељ азила не може бити враћен кући, чак ни ако је
посреди доказани терориста.

Претпосавља се да ће црква бити против азила за Али Агџу, мада међу црквеним властима Хрватске засад нема никаквих реакција на могуће такву жељу контроверзног Турчина.

Након што је одслужио 30 затворске казне, због напада на папу 13. маја 1981.године у Ватикану и због неких ранијих злочина у Турској, педесетдвогодишњи Али Агџа је слободан човек, али још скрива истину о позадини атентата.

Пре три године је, како каже, напустио ислам и постао католик. Сада тврди да је прави месија, а за своју биографију тражи три милиона долара.