Музеј жртава геноцида: Забрињавајуће последице неодговорне Инцкове одлуке тек ће се осетити

Након детаљне анализе одлуке Валентина Инцка, Музеј жртава геноцида саопштио је да "сам чин који подразумева наметање једне правне норме на сасвим јасан начин сведочи о томе да је његов реализатор свестан тога да је та и таква норма дубоко антиправна, антицивилизацијска, псеудоисторијска и, коначно, у супротности са елементарним историјским чињеницама, односно са начином на који се правно квалификује одређени злочин почињен у околностима грађанског сукоба".

"Свесно извлачећи из недељивог историјског контекста један злочин и проглашавајући га геноцидом, супротно дефиницији геноцида коју је дао њен творац Рафаел Лемкин (Axis Rule in Occupied Europe, 1944), Међународни кривични суд за бившу Југославију, на чије се поједине крајње проблематичне пресуде позива г. Инцко, успоставио је снажне основе за мобилизацију бројних генерација на постјугословенским просторима на нову мржњу и насиље", истиче се у саопштењу. 

Другим речима, како се наводи, уместо да задовољи правду, утврди неспорне чињенице, санкционише све одговорне и пружи правну, моралну и људску утеху и подршку жртвама, њиховим најмилијима и потомцима, Међународни ad hoc кривични суд за бившу Југославију, а сада и г. Инцко, начинили су јасан отклон од истинске правде у покушају да као неприкосновену и неупитну историјску истину успоставе правну квалификацију која не кореспондира са чињеничним карактером трагичних историјских догађаја који су се десили у Сребреници у јулу 1995. године. 

У саопштењу се истиче да је Инцкова одука "очита реакција на темељан и детаљан, чињеницама поткрепљен недавно објављени извештај тима међународно признатих стручњака који је ратни злочин почињен на подручју Сребренице у јулу 1995. године исправно квалификовао као такав, указујући да он у себи не садржи елементе геноцидне намере, односно геноцидне радње".

"Невешто, а све са циљем да успостави непостојећи и немогући историјско-правни паралелизам између Повеље Међународног војног суда придружене уз тзв. Лондонски споразум од 8. августа 1945. године са појединим историјски и правно проблематичним пресудама ad hoc Међународног кривичног суда за бившу Југославију, г. Инцко је демонстрирао то да своју улогу високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини доживљава као истинског и свесног егзекутора (убице) истине, права и историјске правде", напомиње се у саопштењу.

О томе, како се наводи, можда понајбоље сведочи и чињеница да је Међународни војни суд (познатији под називом Нирнбершки) 1945. године био основан како би утврдио чињенице и санкционисао одговорне за ратне злочине почињене током глобалног међународног и међудржавног сукоба какав је био Други светски рат, док је ad hoc Међународни кривични суд за бившу Југославију формиран како би судио одговорнима за злочине почињене на територији само једне суверене државе током трагичног грађанског сукоба који је садржавао све елементе међунационалног и међуверског конфликта.

"Имајући све претходно саопштено у виду, Музеј жртава геноцида још једном указује на чињеничну утемељеност, стручност и објективност недавно објављеног извештаја групе међународних експерата у вези са трагичним догађајима који су се збили у Сребреници у јулу 1995. године и изражава жаљење због неодговорне одлуке г. Инцка чије се ће забрињавајуће и потенцијално веома последице тек осетити у годинама и деценијама које следе", закључује у се у саопштењу.