Јадовно – место где су усташе убијале без испаљеног метка и лако сакривали своја злодела

Парастосом у храму Светих Апостола Петра и Павла у Смиљану и над крашким јамама – масовним гробницама на обронцима Велебита, одржан је помен жртвама логора Јадовно-Госпић-Паг. Дан сећања на Јадовно, на 80-ту годишњицу страдања, ораганизовало је Удружење потомака и поштовалаца жртава комлекса логора смрти НДХ "Јадовно 1941".

Под старом липом, крај цркве у Смиљану и родне куће Николе Тесле - заједничка гробница за 530 убијених Срба. Парастос у храму и наставак путовања, трагом страдалника 1941. и злочина који су прикривани. У јамама на Велебиту, и губилиштима на острву Паг, током четири месеца усташе су ликвидирале 42.000 људи – Срба, Јевреја и Рома, из Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.

"Мислим да је наш највећи посао, без којег је све ово бесмислено и привремено и да тако кажем, некакав одбљесак у мраку, једна свијећа задушница која полако тиња и која има свој рок и која ће се угасити, ако ми не постигнемо да свако дијете, припадник српског народа зна за Јадовно", каже Данијел Савић из Удружења "Јадовно 1941." из Бањалуке.

Јама Шаран, најпознатије је стратиште Јадовна, а новооткривена, јама Бадањ, код села Ступачиново, према документима Земаљске комисије за ратне злочине и изјавама самих злочинаца, прогутала је током јула и августа 1941. око 10.000 Срба и Јевреја.

До сада је лоцирано 13, а обележено девет велебитских бездана, масовних гробница јадовничких жртава, али се зна да тај број није коначан. Зна се да постоје 32 јаме, седам сабирних центара госпићке групе логора, али их је јако тешко наћи.

Душан Басташић из Удружења "Јадовно" 1941. истиче да злочинци нису случајно одабрали то подручје, које је пуно крашких јама.

Како наглашава, искористили су један природи феномен, у којима је жртве било једноставно ликвидирати није био потребан метак да би се убијало, и добро се претпостављало да ће се остаци једног дана јако тешко наћи.

Комплекс логора Јадовно, претеча је логора Јасеновац. Затворили су га Италијани крајем августа, после реокупације и по наредби Мусолинија. Жртве су остале, и безимене и знане.

"Део нас лежи ту, ми дошли да се сетимо, да се спојимо, да се исцелимо", каже Момчило Мирић.

Против заборава боре се потомци и поштоваоци жртава комплекса логора Јадовно-Госпић-Паг, јер, како кажу, жртва је питање идентитета, идентитет питање интегритета, а интегритет, питање опстанка.