Вијести: Влада предложила измене Закона о вероисповести, бришу се поједини чланови

Чланом 19 предложених измена и допуна избрисани су чланова 61, 62, 63 и 64 Закона, наводе Вијести.

"Одредбама из наведених чланова је, противно Уставу, потврђеним и објављеним међународним уговорима и законским прописима, прописано да је држава власник вјерских објеката и земљишта закључно са 1. децембром 1918. године. Материја из области државне имовине је регулисана Законом о државној имовини. Одредбом из члана 63 Закона прописана је управна процедура за утврђивање права својине на вјерским објектима и земљишту и то на начин који је противан Мишљењу Венецијанске комисије од 21-22. јуна 2019. године", пише у образложењу измена Закона у које су Вијести имале увид.

Наводи се да је питање утврђивања својинских права регулисано законским прописима у правном поретку Црне Горе, а нарочито Законом о својинско-правним односима и Законом о парничном поступку.

"Одредбе из чланова 62, 63 и 64 Закона грубо крше уставно начело јединства правног поретка (чл. 145 Устава) које је Уставни суд, у својим одлукама, дефинисао као обавезу 'усклађености свих правних прописа у Црној Гори', а што 'искључује могућност да се законом, којим се уређује једна област, мијењају поједина законска рјешења садржана у системском закону који уређује ту или неку другу област", пише у изменама које је потписао министар правде Владимир Лепосавић.

Наводи се да спорне одредбе нису у сагласности са низом Уставом загарантованих права и стандарда, као што су забрана дискриминације, једнакост свих правних субјеката пред законом и једнакост заштите пред судом, начело одвојености цркава и верских заједница и њихове међусобне равноправности, слобода мисли, савести и вероисповести...

Подсећа се да је Скупштина Црне Горе 27. децембра 2019. године, усвојила Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница и том приликом "догодио се преседан у парламентарном животу Црне Горе, будући да су народни посланици, који су се противили усвајању предложеног Закона, ухапшени и физички уклоњени из зграде Скупштине".

Након тога су, како се додаје, уследили масовни протести више стотина хиљада грађана који су трајали месецима.

"Ријеч о најмасовнијим протестима у историји Црне Горе и првим таквим мирним протестима на Балкану, али и у Европи – упркос чињеници да су бројни грађани-учесници протеста били су привођени и хапшени, неосновано лишавани слободе, драконски кажњавани и физички прогоњени или застрашивани. Избором нове, 42. владе Црне Горе, створени су услови да се значајно унаприједи стање права и слобода грађана", пише у образложењу предложених измена.

Један од првих корака на том путу је, како је оцењено, усвајање измена и допуна Закона о слободи вероисповести, којим се у, области верских права и слобода, успоставља владавина права и усаглашеност Закона са Уставом Црне Горе и прихваћеним међународним конвенцијама.

Предложенe су измене више чланова, међу којима и члана 6, 12 и 17.