Бугарска: Тито, Хитлер и македонски национални идентитет

Захаријева је, у интервјуу немачком дневнику Велт, оптужила Северну Македонију за дискриминацију бугарских држављана, наводећи да је претходних година чак 88.450 Македонаца, на основу порекла, добило бугарске пасоше.

Бугарска министарка тврди да претње бугарским држављанима стижу са друштвених мрежа, али и из редова свештеника канонски непризнате Македонске православне цркве.

"Нажалост, идеја о изградњи нације заснована на мржњи према Бугарској је и даље државна политика", рекла је Захаријева.

Велт је текст насловио "Као да Берлин слави дан смрти Хитлера".

"У школским уџбеницима, 75 година после рата, Бугари се и даље описују као фашисти. Да ли би ви прихватили да Немце још увек називају фашистима у неким школским књигама", рекла је Захаријева.

Захаријева је, такође, одбцила везу кризе изазване бугарским одбијањем да одобри почетак преговора Северне Македоније и ЕУ са унутрашњим проблемима који потресају власти у Софији.

"То апсолутно није тачно... То нема везе са протестима. Подршка влади по овом питању износи 83,5 одсто", рекла је бугарска министарка.

"Славили су 40 година смрти једног од најмрачнијих диктатора - Тита, који је за мење од десет година убио 1,7 милиона људи...То је као кад би градоначелник Берлина дошао на идеју да слави годишњицу Хитлерове смрти", рекла је Захаријева.

Шта жели Софија?

Бугарска и Македонија су 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.

Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, што ће, како тврди Захаријева, бити решено када Скопље призна да македонски језик и идентитет имају бугарске корене.

Бугарска је једина земља која блокира потписивање споразума о управљању границама између Северне Македоније и Европске агенције за граничну и обалску стражу.

Софија инсистира да се македонски језик, надаље, зове званични језик Републике Северне Македоније или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: "Према Уставу Републике Северне Македоније".

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".