Орешковић: Хрватска би могла да распореди војску на граници

"Уколико употреба војске постане неопходна, активираћемо ту опцију. То би била помоћ у олакшавању процедуре", рекао је Орешковић на конференцији за новинаре у Берлину, после састанка са немачком канцеларком Ангелом Меркел, преноси Ројтерс.

Суседна Словенија је такав потез одобрила прошлог месеца усвојивши измене постојећих закона, а кроз сличан процес би морала да прође и Хрватска уколико се на то одлучи, наводи британска агенција.

И бугарски парламент је 25. фебруара једногласно усвојио измене Закона о одбрамбеним и оружаним снагама и одобрио учесцће војске у заштити граница због све већег миграционог притиска. 

Хрватска Влада ће ускоро покренути измене закона којима би се омогућило учешће војске у чувању границе, пише Јутарњи лист.

Позивајући се на своја сазнања, тај загребачки дневник пише да би у измењеном члану поменутог закона након измене писало да је "Надзор државне границе у надлежности Министарства унутрашњих послова" као и да "Послове надзора државне границе обавља гранична полиција".

Предлагачи промене овог законског прописа би били МУП и Министарство правосуђа.

Закон би се, како се наводи, мењао да би се војсци, у случају ескалације избегличке кризе на хрватској граници, омогућило да помогне полицији у надзору.

Хрватска војска је до сада била ангажована само на градњи избегличких кампова и прихват избеглица у Славонији, али без изласка на границу.

Према незваничним информација које наводи лист, усвајање таквих измена не би значило и аутоматско слање војника на границе, него у тренутку када би се проценило да полиција са својим снагама на њима више не може да контролише ситуацију.

Лист такође наводи да поједини њихови саговорници сматрају да можда и није потребно мењати закон, већ се треба само позвати на члан Устава у коме стоји, између осталог, да председник Републике може на предлог председника владе и уз његов потпис доносити уредбе са законском снагом, односно, кад би се утврдило да полиција више не може самостално да надзире границу, председница и премијер би заједно могли, позивајући се на Устав, ангажовати војне снаге за чување границе.

Власт и опозиција о упућивању војске на границу 

Власт и опозиција у Хрватској подељени су о потреби слања војске на границу, па тако председник Хрватског сабора Жељко Рајнер каже да то зависи од безбедносне процене, док бивши министар обране Анте Котромановић (СДП) сматра да Хрватска не треба да жури са слањем војске на границу.

"Тешко ми је у овом тренутку да кажем да ли је потребно слати војску на границу. Неке земље су то увеле, а хоће ли то у Хрватској бити потребно или не зависи од безбедносне процене", казао је Рајнер упитан треба ли Хрватска слати војску на границе.

Сматра да тек треба видети хоће ли се пред Сабором појавити нови Закон о обрани који би требало омогућити да војска иде на границе.

Бивши министар обране Котромановић, међутим, сматра да не треба журити са слањем војске на хрватску границу оценивши да за решење избегличке кризе треба присилити Грчку да као прва граница шенгена и ЕУ-а ради свој посао.

Сматра и да Хрватска има времена да аангажује оружане снаге јер су спремне и, ако је потребно, за два сата могу бити на граници.

"Треба пратити развој ситуације и прислити Грчку да, као прва граница Шенгена и ЕУ, направи што је потребно. Тада ће бити лакше Македонији, Србији, Хрватској, Словенији и Аустрији", нагласио је он.

Новој влади предложио је да, као што је и СДП-ова, по том питању ради без журбе и нервозе јер, сматра, нема опасности. Изразио је и наду да Хрватска на крају, као и неке друге земље, неће завршити са жицом на граници.