Бивши хрватски специјалци ослобођени за злочин над Србима

Њих двојица су од почетка порицали кривицу, а у новом поступку остали су при својим ранијим одбранама у којој је Дрљо, између осталог, рекао да га злочин описан у оптужници згрожава као "официра, верника и човека".

На крају првог суђења у јуну 2014. године, Дрљо и Крајина су неправоснажно ослобођени због недостатка доказа, али је Врховни суд крајем прошле године прихватио жалбу тужилаштва на ослобађајућу пресуду и затражио ново суђење пред измењеним судским већем.

Тужилаштво Дрљу терети за непосредан злочина над шесторо цивила и за неспречавање подређених у убијању цивила и паљењу њихових домова, а Крајину за командну одговорност.

На поновљеном, као и на првом суђењу, испитан је низ бивших специјалаца и њихових заповедника од Жељка Сачића, који је у одвојеном поступку био осумњичен да није предузео ништа како би спречио злочин и казнио починиоце, до ратног заповедника целе специјалне полиције Младена Маркача.

Сачић је навео да га за Груборе нико није питао све до 2001. године иако је, како је рекао, припремио писмене изјаваесвих теренских заповедника.

Сведоци су говорили и о могућим манипулацијама с извештајима, а бивши заповедник јединице Јосип Челић у оба поступка је рекао да је први извештај писао према ономе што су му пријавили заповедници група на терену, други по Сачићевом диктату, а трећи по повратку у базу у Лучком.

За злочин у Груборима, који се догодио уочи проласка "воза слободе" којим је државни врх после операције "Олуја" ишао за Сплит, судило се и Игору Бенети, али је он у априлу 2011. године пронађен обешен у шуми поред Отишића.

Иако је полиција известила да је реч о самоубиству, Сачић је јавно изразио сумњу да је Бенета убијен.

Дрљо и Сачић били су осумњичени и због злочина у сељу Рамљани, а загребачко Жупанијско државно тужилаштво је у јануару обуставило истрагу у том случају.