Парламентарни избори у Грчкој

Грци трећи пут ове године излазе на биралишта, после парламентарних избора у јануару који су на власт довели Сиризу и премијера Алексиса Ципраса, и референдум у јулу, на којем су гласачи одбацили предлоге страних кредитора о реформама, да би их Ципрасова влада мало касније усвојила.

Први подаци са биралишта у Грчкој показују да је излазност слаба, што указује на умор гласача, преноси Танјуг.

До поднева је на једном биралишту у центру Атине гласало само 37 од укупно 530 регистрованих гласача, а на другом само 51 од 512, рекли су за Ројтерс званичници на тим гласачким местима. 

Грчка телевизија ЕРТ објавила је да је на једном биралишту у предграђу Атине у прва три сата од почетка гласања, у седам сати изјутра по локалном времену, гласало тек 25 гласача. 

Ко год да победи, имаће ограничен простор за маневрисање, јер се не очекује да ће ико освојити већину у парламенту.

Пошто му је нагло опала подршка у редовима Сиризе, која се поцепала на два дела пошто се радикално левичарска фракција супротставила новом пакету стране помоћи, Ципрас је крајем августа поднео оставку како би били одржани ванредни избори из којих би, како се нада, могао да изађе са снажнијим мандатом бирача.

За разлику од претходна два гласања, овог пута међу Грцима не влада ентузијазам, у тренутку када им је економија и даље слаба, четвртина радно способног становништва незапослена, а контрола капитала ограничава приступ готовини на 420 евра недељно, наводи АП.

Анкете показују готово изједначене резултате два главна такмаца: Сиризе и Нове демократије, које свака уживају по 28 одсто гласова међу испитаницима, док се крајње десничарска Златна зора, са око шест одсто гласова, и странка ПАСОК левог центра утркују за треће место, а прате их комунистичка партија ККЕ и центристичка То Потами, преноси Ројтерс.

Међу око 15 одсто Грка који кажу да још нису одлучили за кога ће гласати у недељу, има много бивших подржавалаца Сиризе, које Ципрас сада покушава да придобије врстом левичарске реторике која га је довела на власт у јануару, те у новом изборном програму Сиризе пише да је споразум о пакету помоћи био "производ уцене без преседана".

Како јавља грчка агенција АНА, Ципрас је данас, последњег дана званичке кампање, позвао гласаче да се не обазиру на анкете које предвиђају "дерби" и да му омогуће да освоји већину гласова.

Он је одбацио резултате анкета који наговештавају да би његова странка могла да доживи пораз од конзервативног ривала, рекавши да има велику групу присталица које нису обухваћене анкетама.

"Нисмо имали прилику да наставимо даље и завршимо рад који смо започели", истакао је он, поручивши да не тражи другу шансу, већ шансу да настави напоре које је почео да улаже као премијер.

Главни Ципрасов адут је једноставан: Грци желе да остану у еврозони, што се и даље потврђује у свим анкетама.

Ципрас је у јануару изабран на чело владе на основу крајње левичарске платформе и обећања Грцима да ће окончати петогодишње финансијске муке, али је направио највећи политички заокрет у новијој европској историји приставши на додатно смањење трошкова, повећање пореза и приватизације, због чега се већина посланика из најрадикалнијих редова Сиризе гневно повукла.

Сада обећава да ће спроводити мере предвиђене најновијим пакетом стране финансијске помоћи, а да ће истовремено увести мере којима ће ублажити утицај строге штедње, али му неће бити лако, оцењује Ројтерс.

Ципрасов главни изборни ривал, лидер конзервативне Нове Демократије Вангелис Меимаракис, често га исмева због политичког преображаја, рекавши на недавној дебати: "Ципраса више не препознајем".

Лидер Нове Демократије поручује да ће победа десног центра гарантовати стабилност и безбедност Грчке, уз подстицање запошљавања, и окончати "Сиризин опасни експеримент".

Меимеракис (61), који је неколико пута нудио Ципрасу да оформе коалицију, али је сваки пут одбијен, сада обећава да ће оформити национални тим са "свима који желе да учествују".

У складу са изборним системом Грчке, партија која освоји највећи број гласова осваја и бонус од 50 места у 300-чланом парламенту, али, ако се прогнозе обистине, ни то јој неће бити довољно да може да формира већинску владу, што значи да ће победник морати да затражи подршку од мањих странака и оформи коалицију, наводи АП.