Атина очекује споразум са повериоцима у понедељак

Очекујем да ћемо имати споразум у понедељак и он неће зависити од тога да ли већина гласа "да" или "не" на рефрендуму, рекао је Јанис Варуфакис за немачки лист Франкфуртер алемајне зонтагсцајтунг, преноси Танјуг.

"Не слушајте оне који кажу да је понуда склоњена са стола - наравно да је она и даље тамо, јер то је оно што они желе", рекао је Варуфакис, а пренео Ројтерс.

Грчки министар финансија је, такође, критиковао свог немачког колегу Волфганга Шојблеа.

"Господин Шојбле је јасно ставио до знања 2012. да би више волео 'Грегзит' (излазак Грчке из еврозоне)", додао је Варуфакис.

Грчка ће се сутра изјашњавати о прихватању или одбијању услова међународних поверилаца, а премијер Алексис Ципрас позвао је грађане да заокруже "не" у циљу постизања бољег споразума.

Ципрас је рекао да су повериоци дали "боље понуде" онда када је саопштено да ће бити одржан референдум.

"Гардијан": Циљ да се Ципрасова влада понизи

Уредник Гардијана Сеумас Милне у коментару наводи да је "изван сваке сумње" да немачка канцеларка Ангела Меркел и тројка коју чине међународни повериоци жели да уклони изабрану владу у Атини.

"Назнака искреног компромиса нема. Циљ је очигледно да се Ципрасова влада понизи и у току су припреме за њену привремену замену администрацијом која ће бити послушнија", наводи Гардијан.

Према најоптимистичнијем сценарију, из докумената ММФ-а, мере штедње у Грчкој трајаће бар до 2030, наводи британски лист. "Уколико успеју да Ципраса свргну са места премијера, онда би се мање деструктиван пакет могао понудити неком послушнијем грчком лидеру који ће га заменити", наводи Гардијан.

Британски лист наводи да је, по расписивању референдума, "један европски лидер за другим упозоравао Грке да се не обазиру на владу и гласају 'за', јер ће у супротном бити избачени из еврозоне, са драстичним последицама".

Страх Берлина и Брисела лежи у томе да ће грађани земаља попут Шпаније и Португала, који су поднели највећи терет штедње у еврозони, желети да се и њима дугови отпишу и да се политика штедње прекине, наводи Гардијан.

Четири могућа сценарија грчког расплета

Два могућа одговора на сутрашњем референдуму у Грчкој - о прихватању или одбијању споразума државе с повериоцима, воде у четири могућа сценарија, пише у анализи конзервативног атинског дневника Катимерини.

"Да" на референдуму води ка споразуму с повериоцима и бржој нормализацији привреде Грчке, док "не" води ка испадању Грчке из зоне евра, а можда и из Европске уније. У оба случаја, пут којим ће Грчка кренути већ од понедељка "одлучујуће зависи" и од "брзе промене састава владе, без губљења времена на нове изборе, а зависи и од толеранције кредитора".

Нови кључни датум је сада 20. јул, када Грчка треба да Централној европској банци исплати 3,5 милијарде евра за грчке државне обвезнице које је та банка раније купила од ње. Међутим, грчка држава нема новца за то, те, да не би банкротирала код Централне европске банке, мора да постигне споразум с повериоцима до тада, пише лист.

Први од четири могућа сценарија је "да" на сутрашњем референдуму, уз избегавање банкрота, тако што би влада одмах почела преговоре с повериоцима и пре 20. јула добила нови зајам којим би исплатила јулску рату Централној европској банци. Али, за то је потребна "брза промена у саставу владе", указује лист.

Други сценарио је "да" на сутрашњем референдуму, али уз банкрот грчке државе према ММФ-у и Централној европској банци, ако не постигне споразум с повериоцима до 20. јула.

У том случају би Европски фонд за стабилност морао да одлучи да ли ће Грчкој сместа дати већ предвиђени зајам од 130,9 милијарди евра, а и пред приватним повериоцима Грчке, то јест комерцијалним банкама била би одлука о томе да ли ће јој дати нове зајмове.

Уз то би била нужна докапитализација грчких банака, уз "шишање" улога у банкама и ограничење располагања улозима на две године, као у ранијем случају Кипра. По том, другом сценарију, привреда Грчке би се нормализовала за 18 до 24 месеца, пише лист.

Трећи сценарио је "не" на референдуму уз "организовани банкрот", тако што би влада одбила да плати дугове, али би сместа почела преговоре с повериоцима о отпису дела дуга.

Иако би и у том случају грчка држава банкротирала према ММФ-у и Централној европској банци, ипак би Европски фонд за стабилност морао да одлучи да ли ће Грчкој сместа дати већ предвиђени зајам, док је врло вероватно да би бар поједини приватни кредитори Грчке - комерцијалне банке, захтевали да им она сместа исплати сав дуг.

Четврти сценарио је "не" на референдуму уз "неконтролисани банкрот", тако што би пропала могућност преговора владе с повериоцима који би "не" грчких гласача протумачили као глас за излазак Грчке из зоне евра и захтевали наплату свих њених дугова Европској централној банци, ММФ-у и Европском фонду за стабилност.

У том, најгорем случају, Грчка не би имала приступ међународни финансијским иституцијама, пословни и кредитни аранжмани са установама ван Грчке не би више важили, грчке банке би сместа биле проглашене неликвидним, те више не би уживале ни помоћ Европске централне банке за дневну ликвидност, а та банка би чак могла да захтева да јој се врати помоћ коју им је до сада исплатила.

У том случају грчке банке би до капитала могле да дођу само пленидбом улога својих штедиша.

Подједнако дуготрајна процедура, упозорава Катимерини на крају анализе, била би и промена валуте - поновно увођење драхме, и Грчка би бар једно време користила две валуте: драхму за домаће потребе, а евро за плаћања у иностранству.

По том, најгорем сценарију, домаћа тражња би се срушила, инфлација скоковито расла, нова драхма би сместа девалвирала, привреда би пропадала и "Грчка би отишла из Европе", закључује Катимерини.