Ципрас: Грци треба да кажу "не" кредиторима, а не Европи

Алексис Ципрас је, у телевизијском обраћању нацији последњег дана кампање уочи референдума заказаног за недељу, рекао да анализа Међународног монетарног фонда, према којој је грчки дуг неиздржив, оправдава одлуку његове владе да одбије пакет помоћи страних кредитора који не укључује отпис дуга, преноси Танјуг.

"Јуче се догодило нешто што има велики политички значај. ММФ је објавио извештај о грчкој економији који представља велику победу грчке владе пошто потврђује оно што је очигледно – да је грчки дуг неиздржив", истакао је Ципрас, преноси Ројтерс.

Затражио је да дуг његове земље буде смањен за 30 одсто и да јој буде одобрен грејс период од 20 година, наводи АФП.

Ципрас је поновио позив Грцима да гласају против предлога страних поверилаца, да кажу "не" уценама и ултиматумима и да мирно одлуче о својој будућности.

Међу Грцима влада дубока подељеност, а полемике су све жучније. Директорка Уније грчких банака и грчке Народне банке Лука Кацели рекла је да банке имају довољно ликвидности до поновног отварања у уторак, 7. јула. Међутим, у Привредној комори Грчке истичу да сања свако ко мисли да ће банке у земљи ускоро бити отворене.

Док противници мера штедње кажу да желе да окончају понижење које им се намеће, заговорници истичу да ће референдум одлучити о европској будућности земље.

Готово половина нације, која је од уласка у Европску заједницу 1981. била гласан заговорник евроинтеграција - сада је евроскептична и одбацује услове кредитора. Ипак, због затворених банака и ограниченог подизања готовине, расте број заговорника грчког "да".

Не може се са сигурношћу рећи какав ће бити исход референдума, с обзиром на то да различите анкете показују различите резултате.

Тако, на пример, анкета провладиног листа Авги показује да благу предност, од тек 0,5 одсто, имају противници предлога међународних кредитора за финансијски спас Грчке.

Према тој анкети, 43 одсто Грка ће на референдуму у недељу гласати за "не", односно против предлога кредитора. "Да" ће заокружити 42,5 одсто грађана, док је девет одсто и даље неодлучно, преноси Ројтерс.

Анкета листа То Етнос показује да се број оних који ће заокружити "да" и "не" разликује за само један проценат, али у корист одговора "да". Истакнуто је и да велика већина, од чак 74 одсто, жели да Грчка остане у еврозони, према 15 одсто оних који се залажу за поновно увођење националне валуте драхме.

Према анкети атинског института за истраживање јавног мњења АЛЦО, оних који би рекли "да" има 44,8 одсто у односу на 43,4 одсто противника предлога поверилаца, док је 11,8 одсто неодлучних.

Јункер: "Не" руши изгледе за излазак из кризе

Раније је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер упозорио да би се, ако Грци у недељу изгласају "не" програму који Атини нуде повериоци, "осетно урушили" положај и изгледи Грчке за излазак из тешке финансијске и социјалне кризе, преноси Бета.

Јункер је истакао да би и у случају да Грци прихвате програм Европске комисије, Европске централне банке (ЕЦБ) и Међународног монетарног фонда (ММФ), повериоци и влада у Атини "били суочени с такође тешким преговорима".

Европски партнери упозоравају да ће победа оних који заокруже "не", ослабити Атину у преговорима са повериоцима.

''Нисмо понудили нове предлоге Грчкој, која иде ризичним путем. Сугестија грчких власти да грађани кажу 'не' кредиторима је залуђивање народа", рекао је председник Еврогрупе Јерун Дијселблум.

За многе у ЕУ веома је изненађујуће саопштење ММФ-а да је нужно отписати 30 одсто грчког дуга и спремити програм подршке од 52 милијарде евра у идуће три године, јер иначе привредни опоравак Грчке постаје потпуно неодржив, што је оцењено као ударац ставовима министара финансија еврозоне и нарочито немачког министра Волфганга Шојблеа.

Нарочито се Шојбле противи отписивању и продужетку рокова за грчки дуг и сматра да је боље да Грчка изађе из еврозоне.

Многи коментатори и аналитичари тврде да у политичким круговима и престоницама више чланица ЕУ рачуна с тим да ће Грци на референдуму гласати "за" програм поверилаца и тиме изазвати оставку грчке владе Алексиса Ципраса и преговоре с будућом, вероватно "техничком владом" састављеном од опозиције.

Има, међутим, очекивања и да би "не" понуди ЕУ, ЕЦБ-а и ММФ-а изазвало велику кризу грчких банака, јако погоршало економску и социјалну кризу, као и огроман притисак опозиције и видно подељене грчке јавности на Ципрасову владу и коначно њен пад.

У политичким снагама и владама Европске уније јесте преовладала оцена да би с Грчком требало наставити преговоре какав год био исход референдума и већина сматра да би грчки излазак из зоне евра имао лоше последице по целу ЕУ.

Челници више држава ЕУ, попут француског председника Франсоа Оланда, тражили су да се ипак одрже нови преговори с Атином и у последњи час покуша нагодба, што је коначно наишло на одбијање немачке канцеларке Ангеле Меркел и већине министара финансија еврозоне.

Има и влада у ЕУ и утицајних министара, попут немачког министра финансија Шојблеа и још неких немачких политичара на власти, који мисле да би "уређеним и надзираним" повлачењем Грчке из еврозоне, економије и финансије држава зоне евра постале јаче и стабилније.

То, међутим, није мишљење и немачке канцеларке Ангеле Меркел, која је предочила да ће се поново преговарати с Атином, али тек после референдума.

Економска превирања у Грчкој пажљиво се прате у другим презадуженим земљама еврозоне, чије су владе увеле оштре мере штедње.

Хавијер Диаз Хименез, аналитичар из Шпаније, каже да се то пре свега односи на Шпанију, Поругалију, Италију, Белгију. Ако Грци реструктурирају дуг, те земље ће, истиче Хименез, тражити исто.