Јосиповић главни фаворит

На изборима учествују четири кандидата, а анкете предвиђају да ће грађани председника изабрати у другом кругу 11. јануара, јер нико од кандидата неће успети да добије подршку више од 50 одсто изашлих на биралишта, преноси Бета.

Главни фаворит је актуелни шеф државе чија би победа, сматрају аналитичари, годину дана пре парламентарних избора могла да врати у живот владајућу коалицију левог центра.

Иако је већ пет година најпопуларнији политичар у Хрватској, Јосиповићу су борбу за нови мандат и прижељкивану победу у првом кругу отежали изузетно лош рејтинг владе социјалдемократе Зорана Милановића, коју подржава свега двадесетак одсто бирача, као и тешка економска ситуација.

Критичари Јосиповићу замерају што је тек током кампање отвореније критиковао владину економску политику.

Хрватска ове године бележи шесту узастопну годину рецесије и високу стопу незапослених од око 19 одсто, што је, уз подизање националних страсти кроз противљење ћирилици у Вуковару и подршке протесту дела бранитеља, ојачало Хрватску демократску заједницу.

Сва предизборна истраживања показују да ће Јосиповић и Грабар Китаровић одмерити снаге у другом кругу, јер се тренутно подршка Јосиповићу креће око 45 одсто, а Грабар Китаровић око 35 одсто.

Уз њих су кандидати десничар Милан Кујунџић, бивши функционер ХДЗ-а и двадесетчетворогодишњи грађански активиста Иван Вилибор Синчић из организације "Живи зид" која спречава насилне деложације.

"Јосиповић има вероватно довољну предност за други круг, али могућа је победа и у првом кругу. У овом тренутку се, међутим, не чини вероватним да у првом кругу дође до потребних више од 50 одсто гласова изашлих", изјавио је угледни политички аналитичар Жарко Пуховски.

Како је оценио, Јосиповићева предност је то што је препознатљив, а велики недостатак је чињеница да је током његовог петогодишњег мандата у земљи катастрофално економско стање. Због све тога, Пуховски сматра да се Јосиповић у кампањи морао дистанцирати од актуелне Владе.

Аналитичари су сагласни да би победа Грабар Китаровић значила и да су парламентарни избори крајем 2015. одлучени у корист деснице, јер би то додатно оснажило најпопуларнију странку у земљи ХДЗ , док би Јосиповићева победа левици дала шансе да преокрене негативне трендове.

Према последњим анкетама, велика борба води се и за треће место између десничара Милана Кујунџића и младог Ивана Вилибора Синчића.

"Синчић ће проћи боље него што се очекивало што је повезано с чињеницом да је млад и да не може бити оптужен за грешке политичара, па може до дође и до двоцифреног резултата", оценио је Пуховски.

Сматра да кандидат "Живог зида" узима гласове и левици и десници, али више актуелном председнику коме, како наводи Пуховски, недостаје четири-пет одсто гласова за победу у првом кругу.

Званична кампања за ове изборе била је веома кратка, трајала је свега двадесетак дана. Стручњаци су је оценили досадном и безличном, скоро неприметном у време када је већина грађана бринула како ће припремити Божићну трпезу.

Атмосфера у Загребу је много више празнична него предизборна, готово је немогуће видети плакате с ликовима главних кандидата.

И својим садржајем кампања је понудила мало - Иво Јосиповић фокусирао се на уставне реформе, које је оценио важним за оживљавање економије, а кандидаткиња ХДЗ на критике актуелног председника којег сматра преблагим према Влади.

Наступе бившег ХДЗ-овца Милана Кујунџића карактерисало је углавном вређање на личној основи политичких противника, док је Синчић обећавао наставак борбе против деложација грађана, али само оних који нису у политичким странкама, као и ослобађање од тајкуна и банака.

Ови председнички избори остаће упамћени и по малом броју кандидата, мање их је било само 1997. године када их је било троје.

На последњим председничким изборима било је 12 кандидата, а актуелни председник Иво Јосиповић је као кандидат Социјалдемократске партије победио у другом кругу бившег СДП-овца Милана Бандића, који је наступио као независни кандидат.