Нећемо уједињење с Румунијом

Председник парламента Молдавије Михај Гимпу изјавио је да нове власти Републике Молдавије не планирају уједињење са Румунијом, не намеравају да напусте Заједницу независних држава, нити да уђу у НАТО.

"Треба да прихватимо идеју да, иако смо браћа, постоје две државе и зависи од руководства сваке од њих да одлуче шта треба учинити за добробит својих грађана", изјавио је Гимпу, а преноси агенција Медиафакс, негирајући оптужбе да намерава уједињење Молдавије и Румуније.

Председник молдавског парламента је рекао да "жели да његова земља има високи животни стандард да би се придружила Европској унији и била заједно са Румунијом".

Гимпу је у емисији ПРО-ТВ Кишињев рекао да, кад је реч о дилеми да ли ће се Молдавија придружити НАТО-у или ЗНД-у, то сада није главни приоритет садашње владајуће коалиције под називом "Алијанса за европску интеграцију".

Нагласио је да НАТО није ни упутио позив Републици Молдавији, с обзиром на проблем територијалног интегритета земље.

Гимпу је рекао да се то односи на замрзнути конфликт на територији Молдавије око покрајине Придњестровље, која се војним путем одвојила 1992. године и од тада Кишињев више не контролише целу своју територију.

Председник молдавског парламента, тренутно и вршилац дужности председника државе, Михај Гимпу прецизирао је да ће један од првих потписаних декрета бити укидање режима виза за Румунију.

Режим бившег комунистичког председника Владимира Вороњина увео је визе за Румуне за време протеста у априлу, после парламентарних избора, када су тадашње власти окривиле Румунију да је умешана у протесте.

Тада су молдавске власти прогласиле румунског амбасадора у Кишињеву за непожељну особу, а румунске новинаре протерале са молдавске територије, након што су претходно били ухапшени.

Криза у политичком систему Молдавије уследила је после парламентарних избора у априлу 2009. године, када је комунистичка партија Вороњина освојила 49 одсто гласова, али им је један глас у парламенту био потребан за поновни избор председника.

Вороњин је ипак изабран за председника парламента и обављао функцију шефа државе.

Међутим, после избијања немира у априлу комунисти нису могли да обезбеде глас који им је недостајао, јер ниједна од три опозиционе партије није желела да им да потребну већину, тако да су нови парламентарни избори били неопходни.

На изборима у јулу комунисти индивидуално добијају највише гласова, али недовољно за већину, коју не успева да обезбеди ни коалиција опозиционих странака.

У септембру 2009. године председник Владимир Вороњин подноси оставку, а на месту председника парламента наслеђује га Михај Гимпу, који обавља и дужност шефа државе.

Сутра се очекује формирање нове молдавске владе чији би премијер требало да буде председник Либералне-демократске партије Влад Филат.