Македонци бирали председника и парламент

У други круг председничких избора прошли су Ђорђе Иванов, који је у првом кругу освојио више од 50 одсто гласова изашлих бирача, и кандидат Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) Стево Пендаровски кога је подржало 35,5 одсто гласача.

Анкете и пред други круг Иванову су давале предност, а аналитичари сматрају да су резултати од 13. априла (први круг председничких избора) показали да је Иванов премашио резултате ВМРО-ДПМНЕ из 2011. године, док Пендаровски није успео да придобије неопредељене гласаче, присталице других партија и етничких група, па ни да понови резултат СДСМ из 2011.

Оцењује се да је на то највише утицала надмоћна кампања ВМРО-ДПМНЕ, односно неравноправан однос на медијској сцени и у ресурсима.

"Кампања Иванова, по освојеном гласу, коштала је четири или пет пута више у односу на његове политичке ривале. Ако симпатизери ДУИ (албанска Демократска унија за интеграцију) у овом кругу буду следили налог партије о бојкоту председничких избора, постоји веома мала вероватноћа да ће доћи до преокрета", оценио је аналитичар Сашо Клековски.

Више од 1,7 милиона Македонаца с правом гласа, такође, на 3.480 бирачких места у земљи гласало је за 123 посланика у шест изборних јединица по пропорционалном систему.

Три посланика ће бити изабрана из дијаспоре, према већини гласова. Посланици се бирају на четири године. 

У средишту изборне кампање за осме опште изборе од како је Македонија 1991. године стекла независност и треће превремене заредом, били су економија, социјална питања и демократски стандарди.

Гласачи генерално бирају између националистичке партије центра ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског, која је на власти већ осам година, и социјалдемократа које предводи Зоран Зајев, чија кампања је била заснована на обећањима економских, социјалних и демократских реформи.

Имајући у виду да је функција председника у Македонији много мање моћна од премијерске, парламентарни избори се сматрају много важнијим, јер ће се после њих знати нови председник Владе, што је најважније политичко место у земљи.

Премијер практично има главну реч у свим унутрашњим и међународним питањима, иако председник има право да одбије да потпише неки закон који усвоји владајућа већина у парламенту.

Председник владе се, као и сви чланови владе, бира у Скупштини (Собрању).