Дан када се Црна Гора тресла

Земљотрес са Рихтеровом магнитудом од седам јединица и интензитетом од девет јединица Меркалијеве скале захватио је цело Црногорско приморје и северну Албанију, проузрокујући бројне људске жртве и велика материјална разарања, преноси Танјуг.

Како подсећају из црногорског Сеизмолошког завода, епицентар се налазио у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености 14 километара од обале.

У земљотресу је живот изгубила 101 особа у Црној Гори и 35 у Албанији, више од 1.000 људи је повређено, а око 80.000 је остало без дома.

Земљотрес се осетио, чак, на удаљености од 900 километара, док су штете биле ограничене на Црну Гору и северну Албанију, односно на простор од око 100 километара - између Херцег Новог на северу и Скадра на југу и око 25 километара обалног појаса и залеђа.

Посебно тешко су страдали Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је и 250 других насеља, преноси Радио-телевизија Црне Горе.

Уништен је огроман део модерних хотелских капацитета у региону, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дечје заштите, 240 школских објеката...

Посебно су страдали културно-историјски споменици, велике штете су констатоване на путној мрежи, а једна од специфичних манифестација оштећења тла изазвана земљотресом биле су појаве клизишта и одрона. Зона оштећења обухватала је 600 квадратних километара.

Након разорног земљотреса, тадашња Сеизмолошка станица Титоград, одлуком Владе Црне Горе трансформисала се у Републички сеизмолошки завод.

Период обнове и изградње земљотресом девастираног простора, период је био праћен реализацијом пројеката специјалистичких агенција Уједињених нација, чиме је практично започет интензиван напредак на пољу сеизмички сигурног грађења и земљотресног инжењерства у Црној Гори.

Данас, Сектор за сеизмологију Завода за хидрометеорологију и сеизмологију располаже знатном базом података и сазнања о сеизмо-тектонским процесима на територији Црне Горе и окружења, док сеизмолошка мрежа Црне Горе броји 14 савремених станица и шест акцелерографских.

Актуелни напори Црне Горе у процесу европских интеграција у домену хармонизације домаће кореспондентне легислативе посебно су наглашени у области грађевинарства.

Усвајањем акционих планова за примену еврокодова, у јануару ове године Влада Црне Горе се определила за поступно хармонизовање релевантне регулативе у области пројектовања, што ће, неминовно, знатно допринети унапређењу безбедности грађевинарства које ће омогућити и сигурнији живот на том трусном тлу.

Увећава се и свест о потреби организованог, државног приступа адекватном одговору у великим несрећама, као и обавези управљања сеизмичким ризиком.