Муке навијача са јавним превозом у Немачкој – зашто баш сваки воз касни

Врхунац мука су свакако сусрети у Гелзенкирхену. Овог четвртка, ближи се поноћ, а десет хиљада шпанских и италијанских навијача мирно пролази преко пешачког моста према станици градске железнице код стадиона Шалкеа.

Италијани су у депресији каква се може и очекивати након што су се Шпанци поигравали са њима 90 минута, али расположење и међу шпанским навијачима је тмурно.

Испод њих, отприлике сваких пет минута, композиција шинобуса улази у станицу, пуни се и полако креће према центру града.

Понекад, из дела станице који је толико узак и лоше означен да га готово нико овде не сматра опцијом, аутобус нагло оживи, отвара врата, пуни се навијачима и креће даље, придружујући се саобраћајној гужви.

У овим неправилним и ретким интервалима, гомила се помакне тек неколико метара пре него што настави оно што изгледа као бескрајно чекање. Зашто има тако мало возила? Зашто ово траје толико дуго? Зашто се то дешава поново?

"Побољшали смо се!“

Први навијачи који су били изложени овом мучењу били су посетиоци сусрета Србијеи Енглеске прошле недеље, прве од четири утакмице Европског првенства које се одржавају на овом игралишту.

Многи су провели више од сат времена натрпани у густо збијеној маси на пешачком мосту који води према станици. На стотине њих је одлучило радије пешке пређе више километара до центра града уместо да чекају у овој гужви.

Али, слично их је чекало и на железничкој станици Гелзенкирхена, с препуним перонима и лошим информацијама са разгласа које су допринеле осећају хаоса.

За Дојче веле су се службеници локалне службе јавног превоза Богестра чак и похвалили напретком од недеље до четвртка, али навијачи са којима смо разговарали и којима смо пренели самохвалу превозника су остали ужаснути: "Шта је ту напредак“, питао је Фин, млади шкотски навијач који се управо вратио на главну станицу Гелзенкирхена у један сат ујутро, два сата након завршетка утакмице.

Празан паркинг

"Горе на том пешачком мосту је толико уско да смо сви били натрпани као сардине“, жали се навијач.

Два сата раније, група навијача се могла видети како се спушта са стрмог, блатњавог насипа према пешачком мосту јер су се изгубили након изласка са стадиона.

Онда су још некако морали прећи преко ограде како би стигли до пешачке стазе. Поред ње је голема, вишеспратна зграда јавног паркинга који је и у недељу и у четвртак био готово потпуно празан.

"Када игра Шалке, многи долазе аутомобилом“, објашњава нам полицијски службеник. Али док аутомобил може бити опција навијачима Шалкеа из околине, то неће помоћи навијачима који долазе из Милана или Мадрида.

Представник града Гелзенкирхена тврди како је већ за утакмицу Србије и Енглеске било "двоструко више“ композиција градске железнице него што би било за утакмицу Шалкеа.

Али, навијачи и посетиоци те утакмице нису нашли много утехе у том "побољшању“.

С обзиром на ограничен капацитет градске железнице, показало се да је лоше што утакмице овде почињу у девет увече. Два пута је 50.000 навијача који су истовремено покушали да напусте стадион било суочено са недовољном инфраструктуром што је узроковало много мука и нелагоде уморним навијачима.

"Па зашто баш сваки касни?“

Могло би се поставити питање, зашто је Гелзенкирхен уопште одређен као град домаћин – осим што је то град Шалкеа? Градови као Нирнберг, Бремен или Хановер имају велике, модерне стадионе, али нису били одабрани.

Но и у другим немачким градовима су посетиоци доживели муку данашње немачке инфраструктуре.

Немачка железница се јавно извинила Филипу Ламу – легенди немачког фудбала и директору турнира – јер је закаснио на утакмицу Украјине и Словачке у петак у Диселдорфу.

Медији пишу о Аустријанцима који су кренули возом из Беча у 7.30 ујутру, али стигли на утакмицу њиховог тима такође у Диселдорф – тек двадесетак минута пред крај игре. Возови су безнадежно каснили.

Чули смо и шкотске навијаче који су преживели хаос јавног превоза у Минхену, Келну и другде. Исто тако, Шкотима никако није јасно, зашто баш свако возило јавног превоза касни.

"Атмосфера је била фантастична, али систем јавног превоза је ноћна мора“, каже нам Дејви који редовно одлази на утакмице Шкотске у иностранству.

Углед Немачке као земље где "све одлично функционише“ дефинитивно је озбиљно угрожен од почетка ЕП.

Посетиоци су често разочарани, а и страни медији, укључујући Њујорк тајмс јављају о озбиљним недостацима и руше застареле стереотипе о земљи.

Да није узбудљивог фудбала и добре атмосфере, све остало у земљи домаћина би још више утицало на утиске.

И за љубитеље фудбала и за сам Гелзенкирхен је права срећа што се ту још одржава само сусрет Португала и Грузије и онда још једна утакмица осмине финала. Проблема је било у градовима широм Немачке, али епицентар хаоса је свакако испао Гелзенкирхен.

Мит немачке ефикасности је покопан, а Гелзенкирхен је гробље.