Развој сточарства у Републици Српској

Травнати брежуљци изнад Пала пружају идеалне услове за развој сточарства. Ненад Лучић одлучио се за овчарство. Сада има 30 грла. Овце редовно дају по два јагњета годишње. Већи део прода, а део користи за проширење стада и потрошњу у свом домаћинству.

Лучић каже да држи расе оваца Праменке, аутохтоне овце.

"То смо увек држали. Најлепше је месо од њих и вуна. До сада нисмо ништа добили од државе, ако би добили ми би ишли да проширимо стадо, проширимо објекте, да имамо више јагњади, више приноса", каже Лучић.

Овај део Републике Српске располаже и производно-прерађивачким капацитетима са заокруженим циклусом производње.

Директор "Панифлекса" Јован Пандуревић каже да захваљујући средствима владе, имају подстицај на свако грло које је утовљено и процент подстицаја готовог производа који је окренут ка извозу.

Сировине у оваквим системима стижу са сопствених фарми, а прерада се обавља у сопственим кланицама са уведеним Хачп стандардом. Додатне количине набављају се код фармера у окружењу.

Технолог Сања Бабић каже да се све анализе шаљу у екстерне лабараторије на контролу и свака шаржа је контролисана, како сировина тако и готовог производа.

"Поред екстерних лабараторија имамо и ветеринарског инспектора који прегледа сирово месо и првенствено се врши преглед на трихинелозу", каже Бабићева.

Сировине у овој месној индустрији резултат су укрштања три расе свиња, јоркшира, пијетрена и дурока. Крмаче у просеку прасе 16 прасади. Готови качени-сухомеснати производи, ферментисани и трајни сушени, на традиционалан начин углавном заврше на иностраном тржишту.