Чија је истарска пршута?

После спора Хрватске и Словеније око изворности вина "терана", јављају се нове варнице и због истарског пршута. Недавно је Словенија упутила Бриселу приговор на хрватски захтев за регистрацију тог производа, на шта су реаговали хрватски посланици у Европском парламенту, који упозоравају да је истарски пршут од 2011. заштићен у Хрватској по стандардима Уније.

За хрватске произвођаче и политичаре нема дилеме - истарски пршут је аутохтони пољопривредно-прехрамбени производ са вековном традицијом, заштићен ознаком порекла према стандардима Европске уније. На дуготрајан поступак заштите, кажу, утрошено је 1,8 милиона куна, то јест 225.000 евра.

Тврде да је словеначки приговор покушај да се елиминише конкуренција са заједничког европског тржишта, као што је случај са вином прошек, који оспорава Италија, хрватском крањском кобасицом и истарским тераном, који је регистрован као словеначко вино.

Признају, међутим, да током приступних преговора са Унијом нису решили сва отворена питања, посебно она која се тичу пољопривреде.

"Један део проблема се сигурно могао решити током преговарања, али за очекивати је да се један део отворених питања реши током првих 12 месеци хрватског чланства у ЕУ. Зашто, зато јер је Хрватска уласком у ЕУ добила рок од годину дана да покуша на нивоу ЕУ да региструје, односно заштити пољопривредне производе које је раније заштитила ознаком изворности у националним оквирима", рекао је хрватски посланик у ЕП Тонино Пицула.

Иако садржај словеначког приговора није обелодањен, загребачки медији сазнају да се Словенци позивају на то да се код њих још производи пршут истог имена. Страхују да ће то угрозити име словеначког производа који предузеће "Крас Сежана" продаје на хрватском тржишту већ готово две деценије.

Неки словеначки стручњаци сматрају да би спор могао да нанесе штету обема странама.

"Требало би да се удружимо са Хрватима по питању састава и технологија чувања пршута и да нађемо заједничко решење. Била би штета да се тужимо и прегањамо без потребе", рекао је стручњак за заштиту традиционалних производа Станислав Вренчај.

Европска комисија сада мора да оцени ваљаност словеначког приговора, у складу са европским законодавством. Ако оцени да словеначки приговор није основан, процедура заштите истарског пршута се наставља, а ако сматра да јесте, следи поступак договора Словеније и Хрватске.

У сваком случају, поука за Србију и земље региона које теже чланству у ЕУ је да на време заштите своје аутохтоне производе.